ĐURĐEVDAN
ĐURĐEVDAN Đurđevdanski običaji Takođe, uoči Đurđevdana, uobičajeno je da majka u lonac s vodom stavlja razno prolećno bilje. Svaka travka ima posebno značenje: zdravac - da je mnogo zdravlja u kući, grabež - da se momci grabe oko devojke, dren - da deca budu zdrava, kopriva - da opeče bolesti i selen - da duša miriše kao on. Vodom iz tog lonca sledećeg jutra trebalo bi da se umiju svi ukućani. Potom cela sela odlaze na đurđevdanski uranak i to u šumu ili pored reke - gde se uz igru, pesmu i veselje obeduje za bogatom trpezom sa porodicom i prijateljima. Takođe, stočari tog dana isteruju svoja stada na ispašu - kako bi bila zdrava, plodna i napredna. Ta krsna slava smatrala se granicom između leta i zime, ali i danom koji simbolizuju mnogobrojni običaji, pa čak i neka vrste magije. Danas, najzastupljeniji sačuvani narodni običaj za Đurđevdan je pletenje venaca od raznog bilja i cveća, koje je toga jutra ubrano na livadama, proplancima i u šumama, a zatim kićenje domova i...