ECOGAVRA

Manastir Nikolja Zajedničko za sve manastire i crkve u „Svetoj Srpskoj gori“ je da se ne zna tačan period gradnje i ne zna se ko su njihovi ktitori. Postoje dve teorije koje govore o njihovom postanku. Monaštvo u Srbiji i deo istoričara zagovara tezu da su manastiri nastali krajem XII veka. Njihov nastanak se vezuje za izgradnju crkve Bogorodice Gradačke u centru Čačka. Tu crkvu je 1192. godine podigao Stracimir, jedan od trojice braća velikog župana Raške i začetnika vladarske dinastije Nemanjića, najmlađeg sina vlastelina Zavide, Stefana Nemanje, i to je jedan od pet kraljevskih hramova u Nemanjićkoj srednjovekovnoj Srbiji. Drugi deo istoričara zagovara tezu da su ovi manastiri nastali dva veka kasnije, u periodu posle Maričke bitke, krajem XIV veka, i da su ih gradili svetogorski monasi koji su se pod najezdom Turaka i Katalona povlačili i tražili neka nova utičišta. Jedno od tih utočišta našli su na obroncima Ovčara i Kablara. Postoji i teza koja spaja ove dve t

Manastir Blagoveštenje (Kablar) Područje Ovčarko – Kablarske klisure posebnim čine manastiri, tako da nije retkost da ovaj deo nazivaju i Srpska “Sveta Gora”. Nije poznato koliko ih je nekad bilo, ali danas ih ima deset. Na levoj strani Zapadne Morave, pod Kablarom su: Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje i Uspenje, a pod Ovčarom su: Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sv. Trojica i Sretenje. Manastir Blagoveštenje nalazi se iznad naselja Ovčar Banje. Jedan je od retkih manastira u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori, o čemu i govori natpis iznad ulaza u crkvu, gde  je napisano da je hram podignut 1601/02. Izvesni arhitektonski elementi ukazuju da je Blagoveštenje moglo biti sazidano u vreme procvata tzv. „raške škole“, tj u XII-XIII veku. Međutim natpis iznad ulaznih vrata na zapadnom zidu crkve, u tremu, kaže da je hram podignut 1602. godine. On glasi: „Izvolenijem oca i pospešenijem sina i svršenijem Sve

NAŠ DOPRINOS OČUVANJU PRIRODE Možda vam se čini beznačajno, ali ako neke od ovih malih stvari radi veliki broj ljudi, životna sredina će biti puno zdravija za sve nas.  Evo nekoliko stvari koje možeš sam/a napraviti: 1. Plastične kese zameni platnenim. 2. Isključi električne uređaje kad ih ne koristiš. 3. Odaberi hemijske olovke kojima se može promijeniti uložak te se duže mogu koristiti od onih jednokratnih. 4. Uvijek zatvori vodu dok pereš zube, briješ se ili nanosiš gel za tuširanje– tako ćeš potrošiti manje vode. 5. Umesto plastičnih čaša koristi staklene. Izbjegavaj plastične tanjire, posude i pribor za jelo, a koristi one obične koji se peru. 6. Obične baterije zamijeni onima koji se pune. 7. Kad god možeš umesto papirnatih peškira koristi kuhinjske krpe. 8. Razvrstavaj otpad i odlaži ga u predviđene kontejnere (npr. one za plastiku, staklo, papir i slično). 9. Ako imaš tu mogućnost, uvijek kupuj organsku hranu koja nije tretirana hemikalijama ili