Manastir Blagoveštenje (Kablar)

Manastir Blagoveštenje (Kablar)

Područje Ovčarko – Kablarske klisure posebnim čine manastiri, tako da nije retkost da ovaj deo nazivaju i Srpska “Sveta Gora”. Nije poznato koliko ih je nekad bilo, ali danas ih ima deset. Na levoj strani Zapadne Morave, pod Kablarom su: Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje i Uspenje, a pod Ovčarom su: Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sv. Trojica i Sretenje.

Manastir Blagoveštenje nalazi se iznad naselja Ovčar Banje. Jedan je od retkih manastira u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori, o čemu i govori natpis iznad ulaza u crkvu, gde  je napisano da je hram podignut 1601/02.

Izvesni arhitektonski elementi ukazuju da je Blagoveštenje moglo biti sazidano u vreme procvata tzv. „raške škole“, tj u XII-XIII veku. Međutim natpis iznad ulaznih vrata na zapadnom zidu crkve, u tremu, kaže da je hram podignut 1602. godine.

On glasi:

„Izvolenijem oca i pospešenijem sina i svršenijem Svetog duha sazda se sij sveti i božestveni hram Blagoveštenije presvjatija vladičice naše Bogorodice i prisno djeve Marije v vremena teška i nužna, trudom i userdijem igumana kir Nikifora s bratijami i svrši se v leto 7110“ tj 1602. godine.

Drugi zapis u crkvi na severnom zidu koji odvaja naos od priprate, obaveštva da je unutrašnjost hrama žiopisana 1632 godine.

Smatra se da je zbog svog stila i  arhitekte posle manastira Svetom Trojica, najlepši manastir u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. U sastavu je Eparhije žičke i ubraja se u spomenike kulture od velikog značaja.

 
 

Manastir Blagoveštenje poseduje jedan od najznačajnijih ikonostasa iz prve polovine XVII veka u srpskoj umetnosti toga doba. Crkva ovog tipa bila je jedan od retkih hramova koji su dobili tako reprezentativno ukrašen enterijer u kome je impresivni ikonostas zauzima dominantno mesto svojom izuzetno bogatom duboreznom obradom i slikanom dekoracijom.

Manastir poseduje jednu od najstarijih knjiga, Blagoveštenjsko jevanđelje, nastalo 1372. godine. Pored ove knjige ima i štampano četvorojevanđelje iz 1552. godine, iz štamparije Trajana Gundulića.

Nastojatelj manastira od 1964. do 2015. bio je Georgije Dobrosavljević.

Crkva ima osnovu u obliku krsta sa apsidom na istoku. Na zapadu uz nju je u novije vreme prislonjen jedan trem s drvenim stubovima. Kube nose luci poduhvaćeni pandantifima. Svod je obličast. Osmostrani tambur kubeta izrađen je od tesane sige. Sudeći po kubetu, moglo bi se pretpostaviti da je i ostali deo crkve od istog materijala. Izuzetak bi verovatno činio oltar za koji je Vuk zabeležio „da je nađivat“ pošto se „nekad bio odvalio i srušio donju stranu ćelija“.

Od starog ikonostasa je ostala sačuvana prestolna ikona sa Hristom iz vremena osnivanja. Manastir je poznat po prepisivačkoj školi.

Ecogavra                                                                                                    Ecocentar