KRUŠKA OSKORUŠA
KRUŠKA OSKORUŠA
Ko je probao oskoruše sa grane, krupne i zeleno-crvene, pre njihove
zrelosti, taj zna šta je otporost. Oni drugi, spoznali su slast strpljenja,
spoznali su slast pravog trenutka. Znate li, da zrela oskoruša uvek sama padne
na zemlju? Žuta i mala, mnogo manja od one zelene i nezrele, jer slast je uvek
lepša od oporosti, pa valjda zato zauzima i manji prostor. Nema potrebe da
skačemo i savijamo oskorušine grane da uberemo slasne plodove!
Oskoruša je u prirodi 15-30 m visoko drvo široke, okruglasto jajaste
krošnje. Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina.
Legende o Oskoruši
Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i
nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista
dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba
nositi grančicu oskoruše zbog zaštite od zlih sila. Irska legenda kaže da je
prva žena na svetu stvorena od oskoruše.
Nekada je bilo poželjno da stablo oskoruše raste u svakom domaćinstvu,
jer lekovitost plodova, posebno sušenih, koji su se kuvali za lekovite čajeve,
za mleveno brašno koje se dodavalo u hleb, kompot od suvih plodova oskoruše,
mešan sa drugim voćem je posebnog ukusa.
Po naredbi carice Marije Terezije, svako seosko dvorište u Vojvodini i
ostalom delu Austro-Ugarskog carstva moralo je imati bar jedno stablo oskoruše,
zbog sprečavanja gladi i zdravije ishrane dece.
KARAKTERISTIKE
Oskoruša je najdugovečnije listopadno drvo i važi za jednu
od najotpornijih vrsta na aerozagađenje. Njen rod ne napada nijedan parazit, pa
zato ona i ne zahtjeva nikakvu zaštitu. U gradovima je ovo voće gotovo nepoznato,
pa stoga mnogi misle da je oskoruša sitna mušmula ili divlja kruška.
Oskoruša danas uspeva od Alžira, Tunisa, na Krimu pa do
Turske. U Srbiji je ima na području između Stare planine i Homolja.
Plodovi oskoruše se jedu samo kad ugnjile. Ne sadrže nijedan
štetni agens (oksidansi, fenolna jedinjenja itd). Ovakvim sastavom blagovremeno
deluje na redukcioni proces u ćelijama, zatim na žuč, jetru, ćelije mozga,
celokupan nervni sistem. Plod ove voćke bez bojazni mogu jesti dijabetičari
zbog minimalne zastupljenosti saharoze. U nekim krajevima oskorušu smatraju
snažnim afrodizijakom, a žene veruju da pomaže u trudnoći.
U porodičnoj medicini sprečava zatvor, anemiju, koristi se
za jačanje organizma i rada srca. U šumarskoj literaturi oskoruša se pominje
kao drvo dobro za nameštaj.
Drvo oskoruše je izvanredno tvrdo i žilavo, pa su ga naši
preci upotrebljavali za izradu raznih točkova i zupčanika za vodene mlinove,
presa za grožđe, kao i zbog lepog dekorativnog drveta upotrebljivanog u
stolarstvu.
Oskoruša (sinonimi: Skorš, Oskorš, Skurš, Skruš, Skoruša) –
latinskog imena Sorbus domestica, kod nas je vrlo retko drvo. Ta voćna vrsta
polako izumire, jer se u prirodi teško razmnožava. Drvo je izvanredno tvrdo i
žilavo, pa su ga naši preci upotrebljavali za izradu raznih točkova i zupčanika
za vodene mlinove, za izradu okretnih osi tzv. sveće kamenih utega presa za
grožđe te zbog lepog dekorativnog drveta u stolarstvu. Nekada je bilo poželjno
da stablo oskoruše uspeva u svakom domaćinstvu, jer lekovitost plodova, posebno
sušenih, koji su se kuvali za lekovite čajeve, za mleveno brašno koje se
dodavalo u hleb, kompot od suvih plodova oskoruše, mešan sa drugim voćem je
posebnog ukusa.
Oskoruša je prilagodljiva za različita podneblja,
prilagođava se na zapuštena i suva zemljišta ; jedino je važno da ima dovoljno
svetlosti, a otporna je na sušu i niske temperature. Deblo joj je ravno i
prekriveno sa tankom sivo-smeđom korom; koja je raspucana i vrlo slična deblu
kruške. Krošnja oskoruše je okruglasta ili piramidalnog oblika, razgranata,
glavne grane su snažno uspravne, a sa strane na krajevima su više vodoravne.
Listovi su neparni (pernati) i sastavljeni od 13 do 21 streličastih dlakavih
listića. Pupovi i cvetni i lisni su poludugi, zašiljeni, ljepljivi, pokriveni
sa nežnim dlačicama, lišče i stablo je lepo i dekorativno i može nam služiti
kao voćno i ukrasno drvo.
Oskoruša cveta u maju ili junu, cvetovi su beli, skupljeni u
grupu cvetova. Plodovi su jabukolikog ili kruškolikog oblika, više je oblika
(tipova, vrsti); debeli su od 2-5 cm, skupljeni u buket, čak i preko 10; a može
i manje, što zavisi od oprašivanja, od sorte, tla i međusobne udaljenosti.
Plodovi na drvetu su bledo-zelene boje, na sunčanoj strani
malo crvenkasti. Kad dozrevaju u septembru ili oktobru, tada požute i počinju
postepeno padati sa drveta. Možemo ih otresti, ali moramo pričekati da plodovi
posmeđe i da se umede. Meso je prvo tvrdo i jako trpko, a plodovi postanu
ukusni tek nakon kraćeg ili dužeg vremena umeđivanja. Nekada su oskoruše medili
u slami ili senu na senicama, gde je temperatura bila viša. Danas oskoruše
možemo mediti ubrane u gajbe poslagane u podrumu ili magacinu, gde na veštački
način prilagođavamo vlagu i temperaturu.
Plodovi oskoruša su višenamenski, koristimo ih umedene,
sušimo ih, pravimo od njih kompote, stavljamo ih u rakiju, a kod kuvanja
žestokog pića daju jako kvalitetan liker. Lekoviti plodovi se upotrebljavaju za
uravnoteženje probave (želudačne i crevne probleme). Naši preci su govorili da
su gradska gospoda jako cenila rakiju od oskoruša. U kvalitet žestokog pića
oskoruše sam se sam uverio, no ono mora neko vreme odležati, a njegov ukus i
kvalitet samo time dobijaju.
Stabla oskoruša su rasla u svakom seoskom dvorištu i bila su
hrana i lek, naših predaka. U staroj Austro-Ugarskoj državi vladarka Marija
Terezija izdala je naredbu da se mora saditi oskoruša, tepka i jabuke bobovac,
carevič, kanada, mošancel i druge, zbog gladi i zdravije prehrane dece i
stanovništva. Oskorušu su jako cenili u Francuskoj i Nemačkoj, gde su vrlo
traženi u prehrambenoj industriji, te ih uzgajaju u zasadima, a upotrebljavaju
za izradu voćnog vina i soka. Naši preci su takođe sok od oskoruša dodavali
voćnom moštu, posebno od tepke i vinske mošnjače (moštnice) jer su tako
poboljšavali njegovu čistoću i postojanost.
eco centar Prilički kiseljak
Коментари
Постави коментар