PRIPREMA SEMENA

Eko proizvodnja Priprema semena

Seme je pre setve potrebno dezinfikovati i natopiti da bi se ubrzalo klijanje i povećala otpornost mladih biljaka.

 Većina bolesti, koje se javljaju na povrću i cveću seprenose semenom. Zbog toga je potrebno seme pripremiti za setvu i dezinfikovati ga. Priprema semena ima niz dobrih razloga: podstiče klijanje, dezinfikovano seme je kvalitetnije, povećava se otpornost mlade biljke, neke kupke oblažu seme hranljivim i mineralnim materijama i slično.

Natapanje u toploj vodi

Najlakši način dezinfekcije semena je natapanje u toploj vodi. Ovaj postupak koristan je za seme svih biljnih vrsta. Njime se slabi semenska membrana i ubrzava klijanje. Dužina potapanja u vodi na sobnoj temperaturi je različita za različite kulture. Natapanje se obavlja u tankom sloju vode na plitkom tanjiriću gde je voda zasićena vazduhom. Posle natapanja seme se ispira u hladnoj vodi. Ovako pripremljeno seme može odmah da se poseje ili ga možemo podvrgnuti procesu naklijavanja.

Osim u toploj vodi, seme se može natapati i u različitim kupkama od kalijum permanganata, raznog bilja, mleka, biološki aktivnih materija, aloje vere, pepela.

Tretman semena kalijum permanganatom

Za ovaj tretman priprema se 1%-tni rastvor (1 g kalijum permanganata na 100 g vode) ili jedna kašičica kalijum permanganata (ravno napunjena) i 3 kašike vode.

Pri ovom tretmanu seme:

• Celera, luka, zelene salate, rotkvice, paradajza, graška, pasulja, kukuruza treba držati u 1%-tnom rastvoru 45 minuta;
• Patlidžana, paprike, šargarepe, kupusa, bundeve treba držati 20 minuta u 2%-tnom rastvoru.

Nakon dezinfekcije seme treba dobro isprati.

Priprema biljnih kupki

Biljne kupke koristimo kada želimo da podstaknemo seme da brže proklija, dezinfikujemo površinu semena ili povećamo otpornost biljaka na bolesti. Za pripremu biljnih kupki koriste se različite biljne vrste:kamilica, žalfija, hajdučka trava, kopriva, maslačak, valerijana, kora hrasta, kupke od mešanog bilja. Kopriva i maslačak imaju efekat jačanja mladih biljaka i oblažu seme hranljivim materijama. Kora hrasta i hajdučka trava su se odlično pokazale kao sredstva za dezinfekciju koja inhibiraju rast bakterija i gljivica. Kupke se pripremaju kao i svi preparati na biljnoj bazi. Kupka od kamilice je odlično sredstvo za dezinfekciju semena. Ona podstiče klijanje, poboljšava otpornost i brzinu rasta biljke, a odlično se pokazala za pripremu semena paprike.

Potapanje semena u rastvore biološki aktivnih supstanci, sok aloje vere

Ove supstance ubrzavaju proces klijanja, smanjuju osetljivost na nepovoljne uslove gajenja, povećavaju otpornost biljaka na bolesti. Seme se potapa u rastvor sobne temperature, a ukoliko je temperatura niža od 20ºC efikasnost delovanja se smanjuje.

Ako se koristi sok aloje vere treba znati da on nije pogodan za neke kulture: bundevu, crni luk, papriku i celer. Upotrebljava se za natapanje semena patlidžana i zelene salate. Naročito prija semenu paradajza koje se u rastvor sa sokom od aloje vere može potopiti na 24 sata (ne više) i odmah nakon toga sejati.

Seme šargarepe, peršuna, mirođije i repe niče tek nakon 2 nedelje ili duže ako je suvo. Zbog toga ga je poželjno natopiti pre setve.

Natapanje u pepelu

U 1 litru vode rastvoriti 2 kašike pepela, zatim dobro promešati i ostaviti da odstoji nekoliko sati uz povremeno mešanje. Najbolje je ovaj rastvor napraviti ujutru i ostaviti ga do večeri, a seme u njega potopiti tokom noći.

Zagrevanje semena

Zagrevanje je proces koji seme štiti od mnogih bolesti, povećava snagu klijanja, a ovim postupkom kod nekih biljaka postiže se povećanje broja ženskih cvetova (krastavac). Seme može da se zagreje u tankom sloju u rerni, na ploči peći ili u toploj vodi. Važno je voditi računa da se seme ne pregreje i ne uništi visokom temperaturom. Šargarepa, kupus, luk mogu da izgube klijavost na temperaturama iznad 40ºC, krastavac i paradajz do 50ºC i zato treba paziti na dužinu zagrevanja. Temperaturu do željenog nivoa treba postepeno povećavati jer i naglo zagrevanje može da uzrokuje smanjenje klijavosti.

Seme zagrevanjem gotovo potpuno oslobađamo od patogena. Ovaj metod je pogodan za tretiranje semena povrća. Zagrevanje se preporučuje za seme kupusa, plavog patlidžana, paradajza, repe. Kod kuće je termičku obradu semena najlakše odraditi u termos bocama u koje se ulije topla voda, a seme se potapa u tu vodu u kesicama od platna ili gaze zavisno od njegove veličine.

Nakon zagrevanja seme se odmah potapa u hladnu vodu u trajanju 3-4 minute. Zagrevanje semena može da se obavi i na nižoj temperaturi 25-28 ºC tokom mesec dana.

Vrsta kulture	Temperatura zagrevanja u ºC	Vreme zagrevanja u minutama
Cvekla	48-50	<25
Patlidžan	50-52	<20
Kupusnjače	52-54	<20
Paradajz	50	<30
Krastavci, dinje i druge tikvenjače	55-60 ili na 40	120, ako je na 40 ºC - 10 sati

Hlađenje

Seme može da se izloži i niskim pozitivnim temperaturama 1-6ºC tokom jednog meseca ili i do godinu dana.

Zamrzavanje

Ovaj metod je naročito pogodan za seme jagorčevine. Seme se tokom noći stavi u zamrzivač, a tokom dana se iznosi na sobnu temperaturu 5 do 7 puta. Tako obrađeno seme nije potrebno podvrgavati skarifikaciji. Nagle promene temperature mogu da podstaknu klijanje starog semena.

Skarifikovanje

Skarifikacija je postupak oštećenja spoljašnjeg omotača semena pomoću oštrog peska, šmirgl papira, oštrim predmetom, naizmeničnim izlaganjem semena niskim i visokim temperaturama. Najčešće se primenjuje na velikim i tvrdim semenkama drveća i ukrasnog bilja. Mesto oštećenja omogućava semenu da upije vodu u procesu natapanja, što je obavezno da bi se nakon skarifikacije pokrenuo proces klijanja.

---

Autorka Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

EKO CENTAR Prilički kiseljak