NAPRAVI SVOJU ORGANSKU BASTU

Šest koraka do sopstvene organske bašte

Vreme je da počnete razmišljati o prolećnom vrtu i neka vaš ovogodišnji vrt bude najbolji kog ste ikada zasadili.

·       

                    Organsko baštovanstvo ne podržava korišćenje hemikalija kojima se na veštački način postiže brži rast biljaka i njihova zaštita od insekata.

·                Organski uzgoj se zasniva na prirodnim načelima vrtlarstva koji se koriste već hiljadama godina.

·            Organsko vrtlarstvo ide i korak dalje, naglašavajući potrebu za održivim uzgojem biljaka, funkcionišući u skladu sa prirodnim okruženjem.

·              Organsko vrtlarstvo postaje sve popularnije. Sve više ljudi prihvata ovaj jeftin i relativno jednostavan način uzgoja vlastitog voća, povrća, začinskog bilja i cveća.

1. Odaberite lokaciju

Posmatrajte zemlju na kojoj planirate započeti uzgoj nekoliko puta dnevno.

Obratite pažnju na delove koji su pretežno na suncu, kao i na one koji imaju više hlada.

Ako je u vašim krajevima sunce retkost, izlažite mu svoje biljke što više možete. S druge strane, ako živite u krajevima gde ima puno sunca, s dužim sušnim razdobljima, pokušajte zaštititi biljke hladom.

Takođe, razmislite kako da zaštitite biljke od jakog vetra koji im može naštetiti.

Čak i mali vrtovi imaju svoje mikroklime. Uzmite to u obzir prilikom sadnje kako biste biljkama osigurali dovoljno sunca ili hlada, prema njihovim specifičnim potrebama.

2. Odaberite biljke

Izbegavajte biljke sklone bolestima i zahtevne biljke koje treba prskati ili podrezivati.

Bolje je da odaberite biljke koje uspevaju u vašem području, nego biljke koje morate štiti od uticaja okoline koja im ne odgovara.

Ukoliko je moguće, odaberite biljke od kojih ćete imati višestruku korist: koje daju cvetove u prvoj sezoni, zatim plodove u drugoj, koje će krošnjom stvoriti hlad za druge biljke i vašem vrtu dati prirodnu lepotu.

Domaće biljke će privući prirodne oprašivače poput pčela i leptira koji će vašem vrtu dati dodatni šarm i lepotu.

3. Napravite dom za vaše biljke

              Preporučujemo da napravite podignute gredice koje će olakšati brigu o biljkama, pružiti bolju cirkulaciju vazduha, zaštititi ih od hladnoće i smanjiti potrošnju vode.

             Organski vrt možete napraviti i u stanu! Podignute gredice i vertikalna sadnja će Vam omogućiti da na malom prostoru uzgajate lekovite i začinske biljke, povrće i cveće.

4. Hranjenje vaših biljaka

           

              Jedan od glavnih zadataka organskog vrta je izbegavanje otpada.

             Upravo to što imate vrt daje vam mogućnost da iznova koristite prirodni otpad poput ljuski jaja, kora voća i povrća, ostataka od kafe i drugi prirodni otpad kojeg obično bacate u smeće.

             Od tog otpada napravite kompost koji je poput zlata za vaše biljke.

5. Zalivanje vaših biljaka

Moderni vrtlari ne slede načela održivosti i zavise od  izvora vode. Koriste creva i prskalice da bi uzgajali biljke koje zahtevaju puno vode u suvim područjima.

Permakulturni organski vrt koristi prirodne izvore vode koliko je to moguće, maksimalnom upotrebom  podzemnih voda i kišnice.

Na otvorenom ostavite bačve gde će se skupljati kišnica koju ćete koristiti za zalivanje vašeg vrta.

6. Zaštita biljaka od štetočina

Izbegavanje hemikalija ne znači da ćete imati vrt pun štetočina.

U borbi protiv štetočina može pomoći prirodna sinergija između nekih biljaka - ako ih posadite jednu blizu druge povećava se njihova snaga, te se one bolje štite od štetočina.

Kako biljke imaju lekovito delovanje na ljudsko zdravlje, isto tako mogu pozitivno uticati i jedna na drugu.

KAKO ?

Biljke se pomažu medjusobno

Teorija ''dobrih i loših suseda'' u biljnom svetu nema utemeljene naučne postavke, već se temelji na zapažanjima ljudi. Kao i u ostalim segmentima organske poljoprivrede, ne postoje recepti i jedinstvena rešenja. Odnosi među biljkama temelje se na raznim činiocima prema kojima si međusobno pomažu.

Biljke koje se međusobno direktno pomažu – seju se / sade u neposrednoj blizini. Razlog blagotvornog međusobnog uticaja verovatno leži u korenskim izlučevinama. Kao najčešći primer navodi se kombinacija šargarepe sa graškom, salatom, lukom i blitvom; kupusnjača sa krastvacem, graškom, celerom i blitvom; celera s lukom; paprike sa koprivom itd;

Biljke koje pomažu sledećoj kulturi, obogaćujući zemljište - ovde prvenstveno spadaju sve biljke koje se koriste za zelenišno žubrenje, ali i lan koji poboljšava strukturu zemljišta, heljda i različak, kao i soja i repica koje blagotvorno deluju na teška zemljišta;

''Loši'' susedi - neke biljke ne podnose blizinu određenih drugih biljaka, poput: ruže i komorača; jagode i kupusa; pasulja i luka; cvekle sa prazilukom i krompirom; luka i kupusa, i dr;

Biljke koje pomažu ukoliko se na površini sa drugom kulturom nalaze u odnosu 1 : 100 i više - tako se smatra da većina aromatičnog bilja (osim komorača) ima pozitivan uticaj na mnoge kulture; kopriva, ukoliko je zaseana uz ivice drugih kultura stimulativno deluje na njihov rast, slično deluje i pasulj oko celera i krastavca, kamilica oko luka i ren oko krompira;

Biljke koje štite susede od napada štetočina - ove biljke imaju neugodan miris, ukus ili boju zbog kojih ih štetočine ne vole, ili pak vole, pa ih privlače više nego glavna kultura; tako se mrkva i luk zajednički štite od mrkvine i lukove mušice, a salata štiti rotkvicu od buvača; žalfija, timijan i izop odbijaju razne vrste gusenica; pasulj u patlidžanu čuva od napada krompirove zlatice; dragoljub štiti jabuke od napada lisnih i krvavih uši; pelin i metvica štite od mnogih drugih insekata;

Biljke koje odbijaju ostale životinje - ricinus posejan oko kuće odbija komarce, a razne vrste mlečika i sveže bazgove grančice odbijaju glodare;

Biljke koje smanjuju napad bolesti - sve vrste luka na primer dobro deluju protiv plesni; uljana repica zasejana u vinogradia i voćnjacima, isparavanjem ulja, iz svojih cvetova bogatih sumporom, znatno smanjuje napade bolesti; slično deluju i gljive zasejane u malč ispod voćaka i jagodičastog voća jer na sebe ''lepe'' biljne bolesti;

Biljke koje privlače ptice - to su uglavnom grmolike biljke bogate plodovima i prikladne za savijanje gnezda.

Nepraktična strana ''slepog'' držanja ovih pravila je ta da se može raditi o biljkama koje su zasađene na istom prostoru, a zahtevaju sasvim različito đubrenje ili da se na taj način otežava rad mehanizacijom i sl. Zato je potrebno ove primere prilagoditi vlastitim potrebama.

Istražuje i prikuplja za vas              EKO CENTAR Prilički kiseljak