PAR SAVETA I RECEPATA DOMACE PRIPREME...

Zdrava domaća zimnica


 Pravilno pripremljena zimnica je jos jedan oblik zdrave hrane, zato obavezno pripremite dobru i kvalitetnu zimnicu. Pridržavajući se starih recepata nasih predaka dobićete domaću zimnicu dvostruko jeftiniju i daleko zdraviju od one koja vas posmatra iz rafova velikih marketa. Znači, glavni razlozi da bas sada prionete na posao i napunite police u svojoj ostavi su pre svega zdravlje, ali i cena, kvalitet i kreativan rad u kuhinji koji će vas relaksirati i opustiti.




Malo truda omogućiće vam dobru zimnicu i zadovoljstvo da u hladnim zimskim danima na svojoj trpezi imate zdrave letnje i jesenje plodove sunca.
Za konzerviranje namirnica trebalo bi se dobro pripremiti: pravilno planirati vreme, odabrati i pripremiti potreban pribor i posudje, pripremiti ostavu i konačno, nabaviti kvalitetne sirovine za zimnicu (voće i povrće).
Pod konzerviranjem namirnica podrazumeva se otklanjanje svih onih činilaca koji utiču na njihovo kvarenje. Metode konzerviranja dele se na:

1. Fizikalne - namirnice se konzervisu povisenom ili sniženom temperaturom i susenjem
2. Hemijske - namirnicama se dodaju sredstva (so, sećer, sirće, alkohol ili sumporasta i benzoeva kiselina) koja sprečavaju rad mikroorganizama ili ih potpuno unistavaju
3. Bioloske (prirodne) - najpoznatija je metoda kiseljenja kupusa

Metode konzerviranja namirnica mogu se podeliti i ovako:

1. Mariniranje
2. Kandiranje
3. Blansiranje
4. Pasterizacija
5. Ukuvavanje
6. Kiseljenje
7. Zamrzavanje
8. Susenje
9. Kombinovane metode konzerviranja
Kad je voće u pitanju, bez obzira na način konzervisanja, potrebno je da se na pravi način pripremi za to. Priprema se sastoji iz: pranja, blansiranja (kratkog barenja), a ponekad i ljustenja voća.
Konzerviranjem namirnica omogućava se njihovo čuvanje i korisćenje tokom cele godine, pre svega u kasne jesenje i zimske dane kada ih nema u svežem stanju. Zimnica je veoma važan element ishrane, jer nam i u zimskim mesecima obezbedjuje, normalnu, raznovrsnu i zdravu ishranu, obogaćenu važnim vitaminima i mineralima. Pa nije nikakvo čudo sto je domaća zimnica ponos i dika svake domaćinske kuće.

Osnovna pravila za pripremu zimnice:

- Ukuvavati možemo samo sveže obrano, prvoklasno voće i povrće. Ostaci i ostećeno voće može se koristiti samo za pripremu sokova, pekmeza i želea.
- Čase, kuhinjski pribor i posudje za ukuvavanje moraju biti sterilisano čisti bez ikakvih tragova masnoće.
- Kuvano voće, pekmezi i voćni sokovi sipaju se vreli u čiste tegle ili flase.
- Za čuvanje zimnice najbolje su posude od stakla.
- Za pokrivanje tegli upotrebljavaju se patent zatvarači, kao i celofan i pergament papir koji se učvrsćuju gumicom ili tankim kanapom.
- Zimnica se čuva na tamnom i hladnom mestu.


SOK OD MALINA


Kako napraviti potpuno prirodan domaci sok od malina? Pri tom mnogi ljudi zele napraviti sok od malina bez semena, pa evo i njima cemo izaci u susret. Za to postoji jedan stari i jednostavan recept.

Sastojci:
3 kg malina
3 kg secera

Priprema:
U siroku posudu (na primer serpu), poredjajte 1/3 malina, pa ih pospite jednim redom secera, takodje 1/3 secera, sto iznoso oko 1 kg. Ne mora biti bas precizno odmereno, vec onako otprilike. Zatim, preko secera opet red malina (oko 1 kg), pa red secera, i jos jednom tako.
Posudu prekrijte velikim parcetom gaze i ostavite maline da odstoje u seceru, ceo taj dan i noc, kako bi dobro otpustile sok. Nakon nekoliko sati od pocetka pripreme, povremeno ih promesajte i to ucinite vise puta (sto vise to bolje), da sto brze i bolje otpuste sok i da bi se u njemu secer potpuno istopio.
Sutradan, kada ste sigurni da je secer otopljen, procedite sok kroz gazu na kojoj ce se zadrzati samo seme malina i nista vise. To cete postici tako sto cete maline cediti rukama, snazno istiskujuci sok. Cinite to malo po malo, sto znaci, ne cedite citavu kolicinu od jednom, vec u manjim merama, onoliko koliko vam je zgodno da to uradite. Preporuka je da za cedjenje koristite vise komada gaze, jer ce se sok lakse cediti kroz cistu gazu nego kroz vec upotrebljenu. Sve u svemu, nije nista tesko, jedino trazi malo strpljenja i vestine, sto se zaista lako uvezba, uglavnom vec nakon prvog pokusaja.
Kada ste zavrsili posao, dobicete sok od malina koji je u obliku sirupa, potpuno cist, prirodan i vrlo koncentrovan. Posto u njemu ima dosta secera nisu mu potrebni konzervansi da bi se odrzao tokom zime. Potrebno je samo da ga nalijete u staklene flase i dobro ih zatvorite. Posto je bez konzervansa slobodno ga mogu piti i deca. On ipak ne spada u prirodne lekove, vec se pije radi uzitka.
Nemojte da vas brine sto je i veoma gust jer se prilikom konacne upotrebe lako i jednostavno rastvara sa vodom, a kolicinu vode odredicete sami, vec po svom ukusu. Tako sok od maline za krajnje serviranje mozete dozirati po volji i udovoljiti svacijim zahtevima, jer neko voli kad je sok jak i sladak a neko bas i ne.

Marmelada od sipka

Marmelada od sipka Ovo je stari recept za marmeladu od šipka sa jabukama, onako kako su ga pripremale nase bake.
Sastojci:
- 1250 g sipka
- 1,5 l vode
- 500 g jabuka
- 1000 g secera
- 5 g limuntusa ili sok od jednog limuna



Priprema:

- Sipak oprati, odstraniti drske i ostatak cveta, prepoloviti plodove i odstraniti semenke.
- Zagrejati vodu da provri, dodati sipak i kuvati ga na umerenoj vatri 20-tak minuta. Nakon toga ga procediti, ali i vodu ostaviti.
- Jabuke oprati i ocistiti ih od semena i semenih loža.
- Vodu u kojoj je bio kuvan sipak ponovo zagrejati da provri, spustiti jabuke i kuvati ih takodje, oko 20 minuta.
- Skinuti sa vatre, procediti, pa kada se malo prohlade propasirati ih.
- Sipak takodje propasirati, najbolje na finom situ.
- Sipak i jabuke pomesati, dodati secer, limun ili limuntus i 1 do 2 dl vode u kojoj su se kuvale jabuke i sipak.
- Kuvati sve dok marmelada ne pocne da u komadima pada s varjace. Duzina kuvanja zavisi od jacine vatre i sirine suda u kojem se kuva, ali to obicno bude oko sat vremena.
- Gotovu vrucu marmeladu sipati u prethodno oprane, prokuvane i zagrejane tegle, pa ih pokriti celofanom.
- Kada se marmelada potpuno ohladi, tegle povezati i cuvati ih kao sto se inace cuva i sva ostala zimnica.


Marmelada od sipka sa jabukama zasluzila je svoje mesto na sajtu www.priroda-leci-sve.com zbog svojih istinskih kvaliteta. Bez obzira na kolicinu secera koju sadrzi u sebi, ovo je ipak jedna od najzdravijih marmelada uopste.

Recept za pravi domaći ajvar



AjvarPravi domaći ajvar se pravi od paprika i plavog patlidžana metodom ukuvavanja povrća i stari recept zvuči ovako:
Sastojci:
- 15 kg crvenih mesnatih paprika
- 3 kg plavog patlidžana
- 3 dl ulja
- so
- sirće



Priprema:

1. Paprike ispecite na rostilju ili plotni i stavite u poklopljenu serpu da se potpare. Kada se ohlade, ogulite im kožicu, odstranite semenke sa pereljkama i stavite u cediljku da se dobro ocede. Ukoliko nisu ocedjene trebaće im vise vremena da se ukuvaju.
2. Patlidžan operite, osusite kuhinjskom krpom, stavite u pleh i pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni, oko 30 minuta.
3. Sameljite papriku i patlidžan na masini za mlevenje mesa.
4. U velikoj serpi zagrejte polovinu ulja, sipajte mlevenu papriku i patlidžan, smanjite temperaturu i kuvajte na laganoj vatri, uz neprekidno mesanje. Kuvajte oko 60 minuta, odnosno dok se ne ukuva sva tečnost koju je pustilo povrće. Povremeno dolivajte po malo ulja.
5. Pred kraj kuvanja, dodajte so i sirće po svom ukusu i kuvajte ajvar jos 10-ak minuta.
6. Čiste i suve tegle zagrejte u rerni na 50 stepeni C. U tople tegle sipajte vruć ajvar, pa vratite u rernu da se na povrsini uhvati korica.
7. Na kraju izvadite ajvar, ostavite da se tegle potpuno ohlade i hermetički ih zatvorite poklopcima ili povežite celofanom.

Ajvar je veoma pikantan i ukusan sam po sebi i može se jesti u nebrojenim kombinacijama sa drugom hranom. Serviranje sa sitno iseckanim belim lukom je samo jedan od predloga. Beli luk će dodatno pojačati ukus ajvara i pružiti zastitu organizmu, sto je naročito bitno u zimskom periodu kada je povećana opasnost od nazeba i gripa.

 Bakina Mešana salata




Mesana salataMesana salata je veoma zahvalan vid zimnice jer se u jednoj tegli mogu naci razne vrste povrca. Ona je zdrava, ukusna, ali i dekorativna posto sadrzi raznobojne sastojke. Najzdravija je naravno kada se priprema bez konzervansa, a recept nasih baka glasi ovako:



Potrebno:

- 1kg kupusa
- 1/2kg krastavaca
- 1/2kg sargarepe
- 1/2kg paprike
- 2 vece glavice crnog luka
- 1,25l vinskog sirceta
- 2,5dl vode
- 1 kasika soli
- 1 kasika belog bibera
- 2 kasike secera
- 1 kasicica mlevenog kima
- 1,5dl ulja

 Priprema:

1. Listove kupusa nasecite na tanke rezance. Krastavce oljustite, uzduz rasecite na cetiri dela, ostruzite semenke, pa nasecite na oko 3mm debele kriske. Sargarepu oljustite i nasecite na kolutove. Paprike rasecite na cetvrtine, uklonite semenke i zile, pa ih nasecite na rezance ili kockice. Luk oljustite i sitno iseckajte.
2. Povrce blansirajte oko 2 minuta u vodi sa sircetom i soli. Jedino kupus blansirajte posebno oko 5 minuta.
3. Izvadite povrce a vodu sa sircetom u kojoj ste ga blansirali sacuvajte. Povrce odmah zalijte mlazom hladne vode i dobro ocedite. Za to koristite cediljku.
4. U vodu sa sircetom u kojoj ste blansirali povrce dodajte zacine da dobije jak ukus.
5. Povrce dobro utisnite u pripremljene tegle, do vrha prelijte prokuvanim i zacinjenim sircetom, ali ostavite jos dovoljno mesta da u svaku teglu nalijete malo ulja i odmah zatvorite.
6. Gotova mesana salata cuva se kao i svaka druga zimnica na tamnom i hladnom mestu.

Navedeni sastojci za mesanu salatu su samo jedna od mogucih kombinacija. U zavisnosti od ukusa sastojke slobodno kombinujte i sami, tako da mozete neku vrstu povrca izostaviti a drugu dodati, na primer karfiol, beli luk... Samo je vazno da se drzite propisanih kolicina.
I ne smo to, budite kreativni i povrce seckajte onako kako se vama dopada (na kolutove, rezance, kockice...), dakle napravite originalnu mesanu salatu da u potpunosti bude po vasoj meri i uzivacete u njoj.


EKO CENTAR Prilički kiseljak                                               Izvor Priroda leči sve               

Коментари

Популарни постови са овог блога

KRUŠKA OSKORUŠA

Crkva svetog Ilije na Gradini, Arilje, Prilike, Ivanjica

PRILIČKO POLJE ( SVE NA JEDNOM MESTU)