Пређи на главни садржај

TREBA DA ZNAM O >>>

Organska proizvodnja

 je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. 

Zakonska regulativa predstavlja osnov za održivi razvoj organske proizvodnje i istovremeno obezbeđuje uspešno funkcionisanje unutar tržišta. Primena standarda u organskoj proizvodnji garantuje poštenu konurenciju i ima za cilj zaštitu interesa potrošača.
Proizvodnja organskih proizvoda u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o organskoj proizvodnji (”Službeni glasnik RS”, broj 30/10 od 7.5.2010. god.), koji je stupio na snagu 1.01.2011. godine.
Ovaj zakon i podzakonska akta detaljno regulišu sva pitanja koja se odnose na metode organske proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju, preradu, skladištenje, transport, promet i obeležavanje organskih proizvoda.
Poštovanje standarda i zakonski propisanih uslova proizvodnje, prerade, skladištenja, prometa, obeležavanja organskih proizvoda itd. je pod stručnim nadzorom organa državne uprave.
Sistem kontrole organskih proizvoda u Srbiji je uspostavljen po ugledu na sistem kontrole koji je propisan regulativama EU, i to Uredbom Saveta (EZ) br. 834/2007 i Uredbom Komisije (EZ) br. 889/2008.
Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima
Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (objavljen u Službenom glasniku RS br. 48/11)
Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (objavljen u Službenom glasniku RS br. 40/12)

Kako do sertifikata?

Koraci koje treba preduzeti:
Korak 1  Odluka da se započne sa organskom proizvodnjom
Korak 2   Pohađanje obuke iz organske proizvodnje
Korak 3   Ulazak u organsku proizvodnju
Procedura uključivanja u organsku proizvodnju je sledeća:
  • Informisanje  o ovlašćenim kontrolnim organizacijama za tekuću godinu (preuzmi listu)
  • Uspostavljanje kontakta sa kontrolnim organizacijama.
  • Podnošenje prijave za uključivanje u organsku proizvodnju koju vam dostavlja odabrana kontrolna organizacija.
  • Zaključivanje ugovora između proizvođača i kontrolne organizacije.
  • Početak procesa  konverzije počinje da teče od dana potpisivanja ugovora.
  • Podnošenje zahteva za izdavanje sertifikata po isteku perioda konverzije.

 Kako do sertifikovanog organskog proizvoda


organski-proizvod
Organska proizvodnja je sistem održive poljoprivrede koji se bazira na visokom poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa, upotrebe obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine. Metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovanih sredstava.
Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija i ekonomski značajnija. Svaki učesnik organske poljoprivrede mora biti kontrolisan i posedovati važeći sertifikat.
Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je organski proizvod proizveden u skladu sa standardima organske poljoprivrede.
Proizvodnja organskih proizvoda u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o organskoj proizvodnji (”Službeni glasnik RS”, broj 30/10 od 7.5.2010. god.), koji je stupio na snagu 1.01.2011. godine.
Ovaj zakon i podzakonska akta detaljno regulišu sva pitanja koja se odnose na metode organske proizvodnje, kontrolu i sertifikaciju, preradu, skladištenje, transport, promet i obeležavanje organskih proizvoda.
Poštovanje standarda i zakonski propisanih uslova proizvodnje, prerade, skladištenja, prometa, obeležavanja organskih proizvoda itd. je pod stručnim nadzorom organa državne uprave.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Manastir Blagoveštenje (Kablar)

Слика
Manastir Blagoveštenje (Kablar) Područje Ovčarko – Kablarske klisure posebnim čine manastiri, tako da nije retkost da ovaj deo nazivaju i Srpska “Sveta Gora”. Nije poznato koliko ih je nekad bilo, ali danas ih ima deset. Na levoj strani Zapadne Morave, pod Kablarom su: Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje i Uspenje, a pod Ovčarom su: Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sv. Trojica i Sretenje. Manastir Blagoveštenje nalazi se iznad naselja Ovčar Banje. Jedan je od retkih manastira u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori, o čemu i govori natpis iznad ulaza u crkvu, gde  je napisano da je hram podignut 1601/02. Izvesni arhitektonski elementi ukazuju da je Blagoveštenje moglo biti sazidano u vreme procvata tzv. „raške škole“, tj u XII-XIII veku. Međutim natpis iznad ulaznih vrata na zapadnom zidu crkve, u tremu, kaže da je hram podignut 1602. godine. On glasi: „Izvolenijem oca i pospešenijem sina i svršenijem...
Прикажи све

Manastir Bogovađa - ECO KARAVAN

Слика
Manastir Bogovađa Bogovađa se pominje kao aktivan manastir još u prvoj polovini XV veka, pre propasti despotovine, mada se nezna ni ktitor ni vreme podizanja. Predanje kaže da je jedan slepac, Bogom vođen (otuda Bogovođa), došao na izvor, umio se i progledao. U znak zahvalnosti Bogu, na ovom mestu najpre je sagrađena manja crkva, a potom je nastao manastir. Vodu sa ovog izvora narod smatra lekovitim, leči mnoge bolesti, a naročito bolesti očiju. Hadji-Rubin je ozidao izvor kamenom i sproveo vodu kroz cevi te je po njemu ta česma i nazvana. Nalazi se ispod manastira, danas u krugu vojne kasarne. Manastir Bogovađa nalazi se blizu Mionice, nedaleko od Valjeva. Predanje kaže da je slepi Grgur Branković ( sin despota Đurđa Brankovića ) koga su turci oslepili, nakon što se zamonašio došao je u manastir Bogovađu i živeo u njemu do svoje smrti 16. oktobra 1458. godine, kao monah Gerasim. u Dabinom Jevanđelju koje je sačuvano u Bogovađi, nalazi se zapis Hadži Ruvima ...
Прикажи све

KRUŠKA OSKORUŠA

Слика
KRUŠKA OSKORUŠA Ko je probao oskoruše sa grane, krupne i zeleno-crvene, pre njihove zrelosti, taj zna šta je otporost. Oni drugi, spoznali su slast strpljenja, spoznali su slast pravog trenutka. Znate li, da zrela oskoruša uvek sama padne na zemlju? Žuta i mala, mnogo manja od one zelene i nezrele, jer slast je uvek lepša od oporosti, pa valjda zato zauzima i manji prostor. Nema potrebe da skačemo i savijamo oskorušine grane da uberemo slasne plodove! Oskoruša je u prirodi 15-30 m visoko drvo široke, okruglasto jajaste krošnje. Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina.                    Legende o Oskoruši Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba nositi grančicu oskoruše zbog...
Прикажи све