UKRATKO KRATKI SAVETI ORGANSKE PROIZVODNJE

organsko-bastovanstvo-priprema-zemljista

Da bi život u zemljištu bio intenzivniji, organizme treba hraniti njima odgovarajućom hranom. Osim hrane, za održavanje života u zemljištu potrebna je što bolja izmena zvazduha, toplota i zaštita od svetlosti i drugih vremenskih nepogoda, poput vetra, prekomerne toplote ili iznenadnih kiša.

Vreme koje najbolje odgovara prelazu na biološki način proizvodnje povrća je jesen; nakon vađenja krompira i ostalog povrća. Povrće koje neće biti korišćeno u ishrani ljudi i životinja, kao i ostali materijal, posebno zeleni, skuplja se u gomile. Da bi se materijal lakše rastvorio, treba ga iseckati na što sitnije delove, dužine od 5 - 10 cm i izmešati kako bi tokom zime služio kao pokrivač za zemljište.

Zemljište trajno mora biti prekriveno vegetacijom ili organskim ili mineralnim otpacima u obliku malča. Takav sloj zaštićuje zemljište od spoljnih nepogoda, a svojim rastvorenim materijalom služi kao hrana organizmima u zemljištu.

Malč je tanki sloj (0,5 - 1 cm) raznih otpadaka biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, koji se u tankom sloju nastire na parcelice. Sloj treba povremeno obnavljati jer služi kao hrana mikroorganizmima u zemljištu, zaštićuje zemljište od isušivanja, za vreme velikih vrućina štiti od sunca, a za vreme niskih temperatura od smrzavanja. Popravlja mrvičastu strukturu zemljišta, čime trajno podržava i unapređuje plodnost zemljišta.

Zemljište se priprema za zimsko mirovanje razrivanjem pre pokrivanja navedenim materijalom. Ukoliko se radi o težem zemljištu ili zemljištu koje ranije nije služilo za povrtarsku proizvodnju, možemo se, izuzetno, prekopati. Lakša zemljišta i ona koja su ranije služila za proizvodnju povrća se ne prekopavaju, već samo razrivaju na dubinu 10 - 20 cm. razreivanjem se zemljište manje preokreće, a time se štite organizmi u zemljištu, posebno gliste. Dakle, kod biološkog povrtarstva zemljište se priprema razrivanjem, čime se zaštićuje većina mikroorganizama i slojevi zemljišta.

Kalendar-radova

Svi radovi u povrtnjaku treba da budu u funkciji unapređenja života organizama u zemljištu. Treba voditi računa o sloju zemljišta do dubine 15 cm, koji predstavlja plodni deo bitan za razvoj organizama u zemljištu, ali i o sloju koji se nalazi odmah ispod njega.

JANUAR: setva u toplo klijalište pod staklo - mrkva, cvekla, letnja salata, letnji praziluk, radič;

FEBRUAR: setva pod staklo - mrkva, celer, luk, kasni kupus, cvekla, krastavac, radič, paradajz; setva na otvoreno, krajem februara - grašak, beli luk, crni luk;

MART: setva u hladno ili plastični tunel - mrkva, repa, salata, radič; na otvoreno - grašak, kasni luk, repa, letnji spanać, kasna mrkva, pasulj, peršun, radič;

APRIL: setva u plastični tunel - krastavac, dinja, lubenica, cikorija, grašak, salata, celer; na otvorenom - zelje, cvekla, salata, peršun, spanać, grašak, krompir;

MAJ: setva na otvorenom - celer, salata, cikorija, zimska mrkva, radič, zeleni pasulj, crni luk, zimsko zelje, cvekla, spanać, peršun, kukuruz; pikiranje - zelje, krastavac, salata, praziluk; navodnjavanje;

JUN: setva - sve vrste salata, zimsko zelje, paradajz, radič, grašak, mrkva za zimu, repa, crni luk, peršun; presađivanje - celer, zelje, salata;

JUL: setva - luk, grašak, pasulj, mrkva, cikorija, peršun, radič, spanać; presađivanje - celer, kelj, salata;

AVGUST: setva - cikorija, grašak, salata, spanać, cvekla, jagode;

SEPTEMBAR: setva - prolećni kelj, cvekla, spanać, salata, radič; presađivanje – jagode;OKTOBAR: setva - spanać, praziluk, radič; presađivanje - cvekla i salate; radovi - izrada trapova za mrkvu, setva grahorice i raži za zelenišno žubrenje;

NOVEMBAR: presađivanje zimske salate na otvorenom; radovi - branje povrća osetljivog na smrzavanje; zaštita od smrzavanja: artičoka, cikorija, spanać, mrkva;

DECEMBAR: zaštita povrća od smrzavanja, priprema toplih - setva u plastični tunel: krastavac, dinja, lubenica, cikorija, grašak, salata, celer; na otvorenom - zelje, cvekla, salata, peršun, spanać, grašak, krompir.

Plodored

Plodored označava izmenu kultura. Potrebno je znati koje se kulture mogu gajiti na pojedinim parcelicama nekoliko godina, kao što je na primer paradajz. Ako je neka parcelica više zakorovljena, dobro je na njoj zasaditi krompir, kao okopavinu koja iza sebe ostavlja prilično čisto zemljište. Ako se raspolaže većim količinama stajnjaka za đubrenje povrtnjaka, treba se tačno pridržavati određenog plodoreda. U protivnom treba uvesti zeleniđno đubrenje, npr. setvu detelinsko-travne smeše prema zahtevima zemljišta.

Kulture koje zahtevaju velike količine azota su: repa, celer, kelj, krastavci, spanać, salata, praziluk.

Povrće sa manje zahteva na azot su: mrkva, cikorija, endivija, radič, beli luk, crni luk.

Povrće koje ne traži mnogo azota su: pasulj, grašak, soja i ostale leguminoze, koje zemljište obogaćuju njime.

Treba izbegavati na istoj površini nekoliko godina setvu istih kultura, kao što su: kupus, cvekla, repa, celer i mrkva, jer one zahtevaju sadnju u plodoredu svake treće, odnosno četvrte godine.

Primer rasporeda povrtarskih kultura prema plodoredu:

prva godina - lisnato povrće;

druga godina – korenasto - krtolasto povrće;

treća godina - posebno krompir;

četvrta godina - povrće s plodovima, paradajz, patlidžan i dr.

Izvor Moja bašta

Istražuje za vas                  EKO CENTAR Prilički kiseljak