EKO-ETNO-TURIZAM

      SEOSKI TURIZA šansa PRILIĆKOG OKRUŽENJA


JEDAN OD PROIZVODA EKO TURIZAM


Ekoturizam treba:


  • da privuče turiste u prirodna okruženja koja su jedinstvena, ali i pristupačna,
  • da se organizuje s ciljem očuvanja prirode kroz edukaciju,
  • da dovede do promene stavova lokalnog stanovništva i uprava,
  • da obezbedi zapošljavanje i pruži preduzetničke prilike lokalnom stanovništvu.


 Principi ekoturizma


  1. Zasnovan na prirodi (zavisi od prirodnog ambijenta, ali se može odnositi i na kulturne odlike; zaštita prirodne sredine je ključna za njegov razvoj);
  2. Ekološki održiv (svi njegovi oblici treba da budu ekološki održivi, iako to u praksi varira od slučaja do slučaja);
  3. Environmentalno poučan (edukacija o prirodnoj sredini i interpretacija su ključne odlike ekoturizma; turisti takvu vrstu poduke i očekuju);
  4. Lokalno koristan (ekoturizam treba da uključi lokalnu zajednicu na korist i zajednice i ambijenta, kao i da poboljša kvalitet turističkog doživljaja);
  5. Doživljaj za turiste (satisfakcija posetilaca ekoturističkim doživljajem i njihova bezbednost su od vitalnog značaja za budućnost ‘industrije ekoturizma’).


 Sedam pravila ekodestinacije


  1. Očuvane prirodne atrakcije u okviru zaštićeno predela;
  2. Mala gustina razvoja;
  3. Turizam ne šteti prirodi;
  4. Razvoj malih lokalnih preduzeća čiji su vlasnici lokalni stanovnici;
  5. Mesta namenjena rekreaciji na otvorenom osmišljena tako da zaštite osetljive resurse;
  6. Unapređenje objekata za smeštaj gde se pruža istinsko gostoprimstvo od strane prijateljski naklonjenog i motivisanog osoblja;
  7. Raznovrsnost lokalnih festivala i priredbi na kojima se pokazuje osećaj ponosa lokalne zajednice.


 Eko-konačište i kriterijumi 

Predstavlja poseban smeštajni objekat koji nudi manji komfor u odnosu na standardne hotele, jer  naglasak boravka nije na udobnosti već na aktivnosti (pešačenje, posmatranje ptica i sl.).

Gradi se od autohtonih materijala, u skladu sa tradicionalnom arhitekturom i odlikama okolnog  ambijenta.

Kriterijumi:

  1.  Štiti prirodne i kulturne komponente okruženja.
  2. Tokom izgradnje vrši minimalni uticaj na životnu sredinu.
  3. Uklapa se u specifičan kontekst okruženja.
  4. Koristi alternativne i održive opcije u potrošnji vode.
  5. Obezbeđuje pažljivo postupanje sa smećem i otpadnim vodama.
  6. Primenjuje programe ekološkog obrazovanja i vaspitanja, kako zaposlenih tako i turista.
  7. Daje doprinos održivom razvoju lokalne zajednice u vidu raznih istraživačkih programa.


 Ekoturistička industrija


Oblici ekoturističkih putovanja:
Boravišni (boravak u ekodestinaciji, odnosno ekokonačištu, na primer u nacionalnom parku; većina posetilaca dolazi u svojoj režiji i prisustvo vodiča ne smatraju neophodnim; razne aktivnosti: posmatranje ptica, vožnja biciklom, edukative posete lokalnim muzejima, zoološkim vrtovima, farmama leptira.
Ekoture (pošto su ekoture pretežno usmerene ka perifernim područjima i često podrazumevaju neočekivane, pa i rizične situacije, gotovo uvek se organizuju u pratnji ekoturističkih vodiča).
Turoperatori koji se bave organizacijom ekoturističkih putovanja moraju biti posvećeni principima ekoturizma i poštovati određena pravila ponašanja (konkretne uslove i ograničenja).
Prema anketi TIES (Međunarodno društvo za ekoturizam), turoperatori podržavaju principe održivog turizma, ali tek 15% njih i primenjuje neki takav princip u slučaju prevoza turista.
Verovatnije je da će receptivni turoperatori (obično mali i locirani u zemljama u razvoju) iskazati veću osetljivost i preduzimljivost, na primer transport turista javnim prevozom, korišćenje vozila sa alternativnim gorivom, posebna instruktaža osoblja i sl.

Eko-turističko vodjenje 

Vodiči eko tura moraju biti posebno obučeni za ture u prirodi, poznavati teren i moguće rizike, vladati veštinom kvalitetne interpretacije (tumačenje) i promovisati principe održivog turizma (odgovornog ponašanja turista). U pitanju su tzv. izvorni vodiči (Cohen, 1985), koji za razliku od profesionalnih turističkih vodiča pružaju usluge na ‘periferiji’ turističkog sistema i svojim aktivnostima doprinose nastanku novih atrakcija. Glavne uloge vodiča su: motivator (podstiče turiste da poštuju prirodnu sredinu i obeshrabruje njihovo štetno ponašanja) i tumač (objašnjavaju prirodne atrakcije i ukazuju na njihovu osetljivost kao resursa).


u NASTAVKU SLIČNI ČLANCI


EKO CENTAR Prilički kiseljak




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KRUŠKA OSKORUŠA

Слика
KRUŠKA OSKORUŠA Ko je probao oskoruše sa grane, krupne i zeleno-crvene, pre njihove zrelosti, taj zna šta je otporost. Oni drugi, spoznali su slast strpljenja, spoznali su slast pravog trenutka. Znate li, da zrela oskoruša uvek sama padne na zemlju? Žuta i mala, mnogo manja od one zelene i nezrele, jer slast je uvek lepša od oporosti, pa valjda zato zauzima i manji prostor. Nema potrebe da skačemo i savijamo oskorušine grane da uberemo slasne plodove! Oskoruša je u prirodi 15-30 m visoko drvo široke, okruglasto jajaste krošnje. Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina.                    Legende o Oskoruši Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba nositi grančicu oskoruše zbog zaštite od zlih sila. Irska legenda kaže da je prva žena na svetu stvorena od oskor
Прикажи све

Jerinin grad - Mučanj - Katići

Слика
Jerinin grad 1534 m/nv – MUČANJ – Katići Mučanj je planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se prostire istočno od planine Murtenice, sa juga je planina Javor i zapadno od grada Ivanjice. Planina je pored sela Katići.Najviša tačka planine je Jerinin grad, sa nadmorskom visinom od 1534 metara. Mučanj je prepoznatljiv i uočljiv sa magistralnog puta koji ide ispod planine, po svom kraškom obliku i stenama od kojih se sastoji Jerinin grad. U bogastvu kraških reljefa ističu se pećine, vrtaće i izvor Savine vode. Javorskog rata, operacija Ibarske vojske u Raškoj oblasti, kojima su započeli srpsko-turski ratovi 1876-1878. godine. - Otadžbinski ratovi -, predstavljali su prekretnicu u oslobađanju Srbije od turskog ropstva i učvršćivanju temelja nove srpske države. Braneći zbegove, nejač i ognjišta i odbijajući naredbu da se povuče, major Mihailo Ilić je, koristeći prirodne tvrđave Čemernicu i Mučanj, sprečio prodor sedam puta jačih turskih jedinica u dolinu Morave. - Ako M
Прикажи све

Crkva svetog Ilije na Gradini, Arilje, Prilike, Ivanjica

Слика
Crkva svetog Ilije na Gradini Do Gradine se dolazi putem Prilike - Arilje. Skretanje za Gradinu je na petom kilometru od Prilika. Nakon 2,5 kilometra vožnje poljskim putem i prolaskom kroz Čeperce stiže se u podnožje Gradine, koje se nalazi na 550 mnv. Poslednjih 500m ka vrhu vodi uska staza, kojom je potrebno savladati visinsku razliku od 100m do vrha i crkve. Prosečan nagib je 12 stepeni, pa ako nije kišovito i klizavo, laganim hodom do vrha se stiže za 15-20 minuta. Crkva se nalazi na izdvojenoj, strmoj steni, na visini od oko 660 mnv  U mestu Divljaka se vozilom skreće levo preko reke Moravice, a zatim desno, takođe asfaltnim (nešto užim) putem kroz Trešnjevicu do sledećeg prevoja, Odmah na početku staze je velika drvena tabla koja pruža potrebne informacije dvojezicne na srpskom i engleskiom jeziku o crkvi. Citat sa table „Crkva svetog Ilije nalazi se u klisuri reke Moravice, na nadmorskoj visini od 660m. Sa leve strane Gradine su Prilike i Divljajka, a
Прикажи све