KRUŠKA
KRUŠKA
Pyrus communis
L.
Kruška je rod drvenastih biljaka iz
familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste
ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje
visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim
listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa
jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta
u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski,
rod se deli u dve pomenute sekcije.
Poreklo:
Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis.Ova
voćka ima zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se
krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju
znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno
poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18.
veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje
stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas
se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i
Sjedinjenim Američkim Državam
Zanimljivosti:
Plodovi jabuka i krušaka
imaju svojevrsne disajne cevi uz pomoć kojih dišu čak i nakon što su ubrani,
saopštili francuski naučnici.
Stručnjaci ustanove pod nazivom Europski sinhrotronski izvor (ESRF)
u Grenobleu zajedno sa svojim kolegama s Katoličkog univerziteta u Leuvenu u
Belgiji uspeli su otkriti disajne putove u voću za koje se već dugo
pretpostavljalo da postoje. Otkriće im je pošlo za rukom uz pomoć rendgenske
kompjuterske tomografije.
Disajni putevi u jabukama imaju oblik nepravilnih šupljina, dok
kruške dišu kroz fine pravilne kanale. "Još nije poznato kako se disajni
putevi u plodovima razvijaju i zašto jabuke imaju nepravilne šupljine a kruške
mrežu sićušnih kanala", izjavio je Pieter Verboven sa Sveučilišta u
Leuvenu.
On međutim smatra da je otkrio zašto kruške brže trule od jabuka.
Kanali u kruškama ne mogu dopremiti toliko kiseonika u sredinu ploda i stoga
njihovim stanicama naprosto "ponestaje daha" objasnio je. Kako bi se
održala svežina ploda, nakon branja mora dolaziti barem mala količina kisika u
svaku stanicu. Ukoliko se to ne dogodi nastaju smeđe pege a kakvoća ploda se
smanjuje.
сазрева у другој декади августа и има крупан плод, просечне масе 182 грама. Тамноцрвена покожица у пуној зрелости прелази у боју кармина а месо плода је крем бело, сочно, изванредног укуса, слично сорти вилијамовка. Анђелија је настала 1986. године укрштањем сорти старкримсон и шарена јулска и ево, после пуних 28 година, 21. августа 2014, решењем Министарства пољопривреде призната за нову сорту.
EKO CENTAR Prilički kiseljak
Коментари
Постави коментар