KRUŠKA

KRUŠKA
Pyrus communis L.
Kruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.

Poreklo:

Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis.Ova voćka ima zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državam
Zanimljivosti:
 Plodovi jabuka i krušaka imaju svojevrsne disajne cevi uz pomoć kojih dišu čak i nakon što su ubrani, saopštili francuski naučnici.
Stručnjaci ustanove pod nazivom Europski sinhrotronski izvor (ESRF) u Grenobleu zajedno sa svojim kolegama s Katoličkog univerziteta u Leuvenu u Belgiji uspeli su otkriti disajne putove u voću za koje se već dugo pretpostavljalo da postoje. Otkriće im je pošlo za rukom uz pomoć rendgenske kompjuterske tomografije.
Disajni putevi u jabukama imaju oblik nepravilnih šupljina, dok kruške dišu kroz fine pravilne kanale. "Još nije poznato kako se disajni putevi u plodovima razvijaju i zašto jabuke imaju nepravilne šupljine a kruške mrežu sićušnih kanala", izjavio je Pieter Verboven sa Sveučilišta u Leuvenu.
On međutim smatra da je otkrio zašto kruške brže trule od jabuka. Kanali u kruškama ne mogu dopremiti toliko kiseonika u sredinu ploda i stoga njihovim stanicama naprosto "ponestaje daha" objasnio je. Kako bi se održala svežina ploda, nakon branja mora dolaziti barem mala količina kisika u svaku stanicu. Ukoliko se to ne dogodi nastaju smeđe pege a kakvoća ploda se smanjuje.

Kruška Anđelika  ( NOVA SORTA)
сазрева у другој декади августа и има крупан плод, просечне масе 182 грама. Тамноцрвена покожица у пуној зрелости прелази у боју кармина а месо плода је крем бело, сочно, изванредног укуса, слично сорти вилијамовка. Анђелија је настала 1986. године укрштањем сорти старкримсон и шарена јулска и ево, после пуних 28 година, 21. августа 2014, решењем Министарства пољопривреде призната за нову сорту.



EKO CENTAR                                                                                       Prilički kiseljak


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KRUŠKA OSKORUŠA

Слика
KRUŠKA OSKORUŠA Ko je probao oskoruše sa grane, krupne i zeleno-crvene, pre njihove zrelosti, taj zna šta je otporost. Oni drugi, spoznali su slast strpljenja, spoznali su slast pravog trenutka. Znate li, da zrela oskoruša uvek sama padne na zemlju? Žuta i mala, mnogo manja od one zelene i nezrele, jer slast je uvek lepša od oporosti, pa valjda zato zauzima i manji prostor. Nema potrebe da skačemo i savijamo oskorušine grane da uberemo slasne plodove! Oskoruša je u prirodi 15-30 m visoko drvo široke, okruglasto jajaste krošnje. Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina.                    Legende o Oskoruši Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba nositi grančicu oskoruše zbog...
Прикажи све

Crkva svetog Ilije na Gradini, Arilje, Prilike, Ivanjica

Слика
Crkva svetog Ilije na Gradini Do Gradine se dolazi putem Prilike - Arilje. Skretanje za Gradinu je na petom kilometru od Prilika. Nakon 2,5 kilometra vožnje poljskim putem i prolaskom kroz Čeperce stiže se u podnožje Gradine, koje se nalazi na 550 mnv. Poslednjih 500m ka vrhu vodi uska staza, kojom je potrebno savladati visinsku razliku od 100m do vrha i crkve. Prosečan nagib je 12 stepeni, pa ako nije kišovito i klizavo, laganim hodom do vrha se stiže za 15-20 minuta. Crkva se nalazi na izdvojenoj, strmoj steni, na visini od oko 660 mnv  U mestu Divljaka se vozilom skreće levo preko reke Moravice, a zatim desno, takođe asfaltnim (nešto užim) putem kroz Trešnjevicu do sledećeg prevoja, Odmah na početku staze je velika drvena tabla koja pruža potrebne informacije dvojezicne na srpskom i engleskiom jeziku o crkvi. Citat sa table „Crkva svetog Ilije nalazi se u klisuri reke Moravice, na nadmorskoj visini od 660m. Sa leve strane Gradine su Prilike i Div...
Прикажи све

PRILIČKO POLJE ( SVE NA JEDNOM MESTU)

Слика
                      PRILIČKI KISELJAK I OKOLINA Ako pokušate naći tekstove o Priličkom kiseljaku preko interneta jedini izvor vam je sajt  http://www.ivanjica.gov.rs/  i  http://www.prilike.rs/ i tekstovima putopisaca jedan izašao u Politici i jedan motorciklista sturo bez puno podataka EKO CENTAR Prilički kiseljak je pokušao da na jednom mestu možete pročitati U ovom blogu vam predstavljamo istoriju i legendu o Priličkom kiseljaku a ostale informacije možete pročitati i preuzeti u brošuri koja je besplatna na sajtu:                                             http://www.gazowater.com/ MOŽETE PRONAĆI: Položaj Priličkog kiseljaka Šta je STARI VLAH Priličko polje Arheološka nalazišta Istorija Legenda Znamenite ličnosti istoriske Biljni i životinjski svet Vode Prirodni spomenici C...
Прикажи све