KRUŠKA

KRUŠKA

Pyrus communis L.

Kruška je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. Drveće je srednje visine (10-17m), uglavnom listopadno, sa prostim i naizmenično raspoređenim listovima (dužine 2-12sm). Plod je specijalan oblik bobice — pomum, sa jednoslojnim (kod vrsta iz Sect. Pyrus) ili višeslojnim epidermisom (kod vrsta u Sect. Pashia) i često brojnim sklereidima (kamenim ćelijama). Taksonomski, rod se deli u dve pomenute sekcije.

Poreklo:

Za one koje to zanima, latinsko ime kruške je Pyrus communis.Ova voćka ima zanimljivu istoriju: poreklom je iz zapadne Azije. U ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba. Kakvo god da joj je tačno poreklo, sigurno je da se sastav kruške dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Danas se najveći broj plantaža na kojima se uzgajaju kruške nalazi u Kini, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državam

Zanimljivosti:

 Plodovi jabuka i krušaka imaju svojevrsne disajne cevi uz pomoć kojih dišu čak i nakon što su ubrani, saopštili francuski naučnici.

Stručnjaci ustanove pod nazivom Europski sinhrotronski izvor (ESRF) u Grenobleu zajedno sa svojim kolegama s Katoličkog univerziteta u Leuvenu u Belgiji uspeli su otkriti disajne putove u voću za koje se već dugo pretpostavljalo da postoje. Otkriće im je pošlo za rukom uz pomoć rendgenske kompjuterske tomografije.

Disajni putevi u jabukama imaju oblik nepravilnih šupljina, dok kruške dišu kroz fine pravilne kanale. "Još nije poznato kako se disajni putevi u plodovima razvijaju i zašto jabuke imaju nepravilne šupljine a kruške mrežu sićušnih kanala", izjavio je Pieter Verboven sa Sveučilišta u Leuvenu.

On međutim smatra da je otkrio zašto kruške brže trule od jabuka. Kanali u kruškama ne mogu dopremiti toliko kiseonika u sredinu ploda i stoga njihovim stanicama naprosto "ponestaje daha" objasnio je. Kako bi se održala svežina ploda, nakon branja mora dolaziti barem mala količina kisika u svaku stanicu. Ukoliko se to ne dogodi nastaju smeđe pege a kakvoća ploda se smanjuje.

Kruška Anđelika  ( NOVA SORTA)

сазрева у другој декади августа и има крупан плод, просечне масе 182 грама. Тамноцрвена покожица у пуној зрелости прелази у боју кармина а месо плода је крем бело, сочно, изванредног укуса, слично сорти вилијамовка. Анђелија је настала 1986. године укрштањем сорти старкримсон и шарена јулска и ево, после пуних 28 година, 21. августа 2014, решењем Министарства пољопривреде призната за нову сорту.

EKO CENTAR                                                                                       Prilički kiseljak