Čovek zavisi od prirode

Čovek zavisi od prirode

Sve veliko i značajno što je čovek u toku svoga kulturnog razvoja postigao, stvorio je posmatranjem prirode. Pronalazak vatre, noža, točka, metala, korišćenje vodene energije i još mnogo drugih stvari, rezultat su posmatranja prirode i njenog poznavanja. Samo tačno poznavanje predmeta i promena u prirodi kao i njenih zakonitosti omogućuje dalji opstanak i dalji napredak čovečanstva.

Sve delatnosti kojima čovek obezbeđuje svoj život zasnivaju se na tekovinama prirodnih nauka. Svi vidovi poljoprivredne i šumarske proizvodnje, tj. celokupna proizvodnja hrane i mnogih sirovina, zatim sva dostignuća o medicini, hirurgiji, proizvodnji lekova- zasnivaju se na istinama do kojih je došla nauka o živim bićima, biologija i njeni mnogobrojni ogranci. Ceo današnji život čovekov, makar i onaj najudaljeniji od prirode, u celini zavisi od poznavanja prirode. Stepen poznavanja zakonitosti prirode određuje stepen naprednosti jednog naroda. Imajući u vidu ovako ogroman značaj prirodnih nauka za opstanak i napredak čovečanstva, moramo istaći da je potrebno buduća pokolenja što bolje upoznati sa prirodnim naukama i njihovim dostignućima.

OOrganizam čoveka prilagođen je životu u prirodi

rgPriroda je kolevka čovekova. Čovek je u svom dugom razvoju, telesnom i duševnom, stotinama hiljada godina bio najtešnje povezan sa šumom i životinjama, sa celokupnom prirodom. Tek se u poslednjih nekoliko stotina godina, uporedo sa znatnijim razvojem tehnike i složenijeg načina privređivanja, izvestan deo čovečanstva donekle odvojio od rada i života u prirodi. To se pre svega odnosi na stanovništvo gradova. Telesna i duhovna, odnosno fiziološka evolucija čoveka nije u stanju da u tako kratkom periodu ide u korak sa napretkom nauke, tehnike i privrede, tj. čovek nije u stanju da se u svemu prilagodi novim životnim uslovima. Neslaganje koje postoji između prilagođenosti našeg bića jednom načinu života i rada i našeg života u svim drugim uslovima dovodi do izvesnog telesnog i duševnog nesklada.

Priroda povoljno utiče na razvitak deteta

Upoznavajući decu s predmetima, pojavama i zakonima prirode, bogatimo njihovo značenje činjenicama i pravim istinama. Upoznajemo ih sa „tajnama“ sveta koji nas okružuje i obogaćujemo njihovo iskustvo. Otvarajući im oči, dajemo im u ruke činjenice na osnovu kojih mogu zauzeti pravilan stav prema prirodi i jasno sagledati svoj pravi položaj u njoj i u ljudskom društvu. Takva deca će biti u stanju da ispravno obajsne sve što se oko njih dešava. Pravilno tumačenje stvarnosti je osnova za formiranje dijalektičko-materijalističkog pogleda na svet kod dece. Upoznavajući decu sa raznovrsnim predmetima iz prirode raščišćavamo kod njih mnoge nejasne pojmove, bogatimo njihov um sve novim i novim predstavama. Razgovarajući sa njima o prirodi, najlakše ćemo bogatiti njihov rečnik novim rečima i razviti moć pravilnog izražavanja.

Navike i znanja stečena proučavanjem prirode biće od ogromne koristi našem detetu za čuvanje njegovog fizičkog i duševnog zdravlja. Kako vidimo, postoji mnogo veoma ozbiljnih razloga (zdravstvenih, obrazovnih, vaspitnih) da dete vodimo u prirodu i da ga upoznamo sa što više predmeta i pojava u njoj.

anizam čoveka prilagođen je životu u prirodi