Jerinin grad - Mučanj - Katići

Jerinin grad 1534 m/nv – MUČANJ – Katići

Mučanj je planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se prostire istočno od planine Murtenice, sa juga je planina Javor i zapadno od grada Ivanjice. Planina je pored sela Katići.Najviša tačka planine je Jerinin grad, sa nadmorskom visinom od 1534 metara. Mučanj je prepoznatljiv i uočljiv sa magistralnog puta koji ide ispod planine, po svom kraškom obliku i stenama od kojih se sastoji Jerinin grad. U bogastvu kraških reljefa ističu se pećine, vrtaće i izvor Savine vode.

Javorskog rata, operacija Ibarske vojske u Raškoj oblasti, kojima su započeli srpsko-turski ratovi 1876-1878. godine. - Otadžbinski ratovi -, predstavljali su prekretnicu u oslobađanju Srbije od turskog ropstva i učvršćivanju temelja nove srpske države. Braneći zbegove, nejač i ognjišta i odbijajući naredbu da se povuče, major Mihailo Ilić je, koristeći prirodne tvrđave Čemernicu i Mučanj, sprečio prodor sedam puta jačih turskih jedinica u dolinu Morave.

- Ako Mučanj izgubimo, onda smo izgubili ceo Užički okrug. Samo preko mene Turci ga mogu zauzeti!

Ovako je planuo major Mihailo Ilić u štabu Ibarske vojske u Katićima u noći 22/23. avgusta 1876, kada je odlučeno da se napusti planina Mučanj pred naletom Turaka. Iste noći je organizovao odbranu Čemernice i pred odsudni boj, kako navodi u "Ratnim beleškama" Mita Petrović, oficirima i komandirima zapovedio:

"Mi se moramo ovde boriti na život i smrt. Ja nisam rad da se odavde odstupi ma svi izginuli... Od završetka ove borbe zavisiće sudbina ne samo Kušića, no Ivanjice, Arilja, Požege, jednom rečju cele Srbije... Među vama ja ću biti, ja vas neću izneveriti. Ako bih pokušao da odstupim i da vas izneverim, pucajte na mene i ubijte me."

Srbija je, vrativši deo teritorije i dobivši nezavisnost i samostalnost, zaključila svoju nacionalnu revoluciju, čiji su barjak poneli Karađorđe i ustanici 1804. godine. Narodna pesma kaže: "Oj, Javore, ne treba ti kiše, junaci te krvlju natopiše, nema mesta, ni kamena tvoga, da ne čuva junaka jednoga."

Jedno od odredišta koje je poslednjih godina postaje nezaobilazno na turističkoj mapi Srbije jeste planina Mučanj i selo (koje neki predstaljaju i kao „varošicu”) Katići. To je kraj koji je nekada bio granica između turskog i austrougarskog carstva, pristupačan (dvadesetak kilometara od Ivanjice, sasvim solidnim putem), sa nadmorskom visinom i „ružom vetrova” gotovo istovetnim zlatiborskim (1.000 metara), sa zatalasanim proplancima koji podjednako ispunjavaju i oči i dušu, mogućnostima za duge relaksirajuće šetnje, razgovore sa srdačnim ljudima i suočavanje sa uglavnom, zaboravljenim stilom života koji je u potpunom saglasju sa prirodom, njenim darovima i njenim ćudima.

Katići su centar ovog sazvežđa nevelikih sela i zaselaka – Brezove, Ravne Gore (ne one Suvoborske), Čepova, Stambolića, Stišovića, Meće, Šarenika... Ovih dana, pogled na ta sela i zaseoke ispod kamenog i (samo) na prvi pogled nepristupačnog vrha Mučnja (1.434 metra), obasjana blagim suncem „mitrovskog leta”, na njihove njive, pašnjake i zabrane sa jesenjom paletom od žutog do jarkocrvenog, podseća na impresionička platna, ali „uživo”.

Šta raditi u Katićima i okolini? Pre svega, kretati se: za šetnju proplancima i bukovim ili borovim šumama, posebno su obeležene „staze zdravlja”. Odvažniji mogu da se popnu na Mučanj, gde je čuvena „Savina voda” sa koje je, po predanju, pio najveći srpski svetac.

U samom podnožju Mučnja, sakrivena od pogleda, je nevelika „Bela crkva”, svetinja od oko 600 godina, zadužbina Stefana Lazarevića, iznutra oslikana fantastičnim freskama koje su još predmet izučavanja.

Ljubitelje prirodnih retkosti mogu da odvedu i do kanjona reke Uvac, staništu orlova čiji raspon krila doseže i do tri-četiri metra.

U svakom slučaju, Mučanj, s Katićima i okolinom, nudi nove vidike turističkoj ponudi Srbije, sa sloganom „Udahnite Mučanj”, pridodaje još jedan original, a Zlatiboru, Tari i Staroj planini najavljuje, ako ne baš pravu konkurenciju, a ono privlačnu novinu. Ali samo po starom principu, „ko pre devojci...”

Kako do MUČNJA

Put za Mučanj je isti kao i za Kukutnicu, samo što se Mučanj nalazi nešto dalje. Dakle, od Beograda treba krenuti ibarskom magistralom do Požege, gde se skreće na put za Arilje i Ivanjicu. Posle Arilja, u mestu Prilike, skreće se desno prema selu Katići. Postoji tabla sa skretanjem za Katiće. Od Beograda do Katića ima 210 km. Prođu se Katići i skreće se desno za Mučanj. Ja sam pitao meštane za skretanje, mislim da ga sam nikada ne bih našao. Put do vrha je makadamski, nemarkiran, ne preporučujem izlazak kolima.

Inače, Mučanj je dobio ime zahvaljujući našem Svetom Savi, zato što se mnogo mučio dok se nije popeo na vrh. Ispod vrha se nalazi i česma posvećena ovom svetitelju, lekovita Savina voda. Po predanju, Sveti Sava se molio Bogu da mu da vode jer je bio žedan. Na mestu gde je sada česma, njegov konj je udario kopitom i voda je potekla!

U hladu drveća nalaze se klupice i sto za odmor, desno naniže staza vodi do Savine vode, a levo nagore se izlazi na vrh – Jerinin grad. Staza nije markirana i ja sam išao po osećaju, malo sam lutao, ali na kraju sam uspeo da izađem na vrh i uživam u ovim prekrasnim vidicima.