Značenje prirode za slobodno vreme

Značenje prirode za slobodno vreme


Ima nešto u tome da isključimo računar ili telefon i odemo u prirodu. Da, privremeno, pobegnemo od svakodnevice i dođemo sebi. Mislimo da je to svojevrsni “reset” za naše telo i um. To nije samo subjektivni osećaj, zapravo, postoje vrlo realne zdravstvene beneficije boravka u prirodi. 
Strah čoveka od netaknute prirode stari je fenomen. Koliko god da su ljudi sami sebe smatrali delom prirode, nije im padalo na pamet izlagati se opasnostima i strahotama mora i planina. Samo onaj ko je na to bio prisiljen iz vojničkih, administrativnih ili komercijalnih razloga, upučivao bi se u ta negostoljubiva područja

Širenje ideje "povratka prirodi" u vezi je s daljnjim razvitkom društva. S jedne strane, prirodne su nauke i pomagale u razumevanju dotad neshvatljivih, a time i opasnih događanja u prirodi. Uz to je tehnika ljude dovela u polozaj da se smatraju gospodarima prirode. Tek gubitkom mističnog i opasnog, skidanjem čarolije s prirode, omogućeno je stvaranje pozitivnog vrednovanja prirode.

Danas se prirodi u slobodnom vremenu  pridaje veliko značenje, pre svega zbog njezine funkcije blagostanja i odmora. Priroda ima veliku vrednost u kontekstu provođenja odmora. Priroda je uz to baza i kulisa za aktivnosti u slobodno vreme i u vreme godišnjeg odmora. U vodama se može kupati, plivati, roniti, daskati itd. Brežuljci i gore pružaju mogućnosti za pešačenje, skijanje, planinarenje, vožnju brdskim biciklima, letenje paragliderima i zmajevima i još mnogo toga. 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

KRUŠKA OSKORUŠA

Слика
KRUŠKA OSKORUŠA Ko je probao oskoruše sa grane, krupne i zeleno-crvene, pre njihove zrelosti, taj zna šta je otporost. Oni drugi, spoznali su slast strpljenja, spoznali su slast pravog trenutka. Znate li, da zrela oskoruša uvek sama padne na zemlju? Žuta i mala, mnogo manja od one zelene i nezrele, jer slast je uvek lepša od oporosti, pa valjda zato zauzima i manji prostor. Nema potrebe da skačemo i savijamo oskorušine grane da uberemo slasne plodove! Oskoruša je u prirodi 15-30 m visoko drvo široke, okruglasto jajaste krošnje. Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina.                    Legende o Oskoruši Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba nositi grančicu oskoruše zbog zaštite od zlih sila. Irska legenda kaže da je prva žena na svetu stvorena od oskor
Прикажи све

Jerinin grad - Mučanj - Katići

Слика
Jerinin grad 1534 m/nv – MUČANJ – Katići Mučanj je planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se prostire istočno od planine Murtenice, sa juga je planina Javor i zapadno od grada Ivanjice. Planina je pored sela Katići.Najviša tačka planine je Jerinin grad, sa nadmorskom visinom od 1534 metara. Mučanj je prepoznatljiv i uočljiv sa magistralnog puta koji ide ispod planine, po svom kraškom obliku i stenama od kojih se sastoji Jerinin grad. U bogastvu kraških reljefa ističu se pećine, vrtaće i izvor Savine vode. Javorskog rata, operacija Ibarske vojske u Raškoj oblasti, kojima su započeli srpsko-turski ratovi 1876-1878. godine. - Otadžbinski ratovi -, predstavljali su prekretnicu u oslobađanju Srbije od turskog ropstva i učvršćivanju temelja nove srpske države. Braneći zbegove, nejač i ognjišta i odbijajući naredbu da se povuče, major Mihailo Ilić je, koristeći prirodne tvrđave Čemernicu i Mučanj, sprečio prodor sedam puta jačih turskih jedinica u dolinu Morave. - Ako M
Прикажи све

Crkva svetog Ilije na Gradini, Arilje, Prilike, Ivanjica

Слика
Crkva svetog Ilije na Gradini Do Gradine se dolazi putem Prilike - Arilje. Skretanje za Gradinu je na petom kilometru od Prilika. Nakon 2,5 kilometra vožnje poljskim putem i prolaskom kroz Čeperce stiže se u podnožje Gradine, koje se nalazi na 550 mnv. Poslednjih 500m ka vrhu vodi uska staza, kojom je potrebno savladati visinsku razliku od 100m do vrha i crkve. Prosečan nagib je 12 stepeni, pa ako nije kišovito i klizavo, laganim hodom do vrha se stiže za 15-20 minuta. Crkva se nalazi na izdvojenoj, strmoj steni, na visini od oko 660 mnv  U mestu Divljaka se vozilom skreće levo preko reke Moravice, a zatim desno, takođe asfaltnim (nešto užim) putem kroz Trešnjevicu do sledećeg prevoja, Odmah na početku staze je velika drvena tabla koja pruža potrebne informacije dvojezicne na srpskom i engleskiom jeziku o crkvi. Citat sa table „Crkva svetog Ilije nalazi se u klisuri reke Moravice, na nadmorskoj visini od 660m. Sa leve strane Gradine su Prilike i Divljajka, a
Прикажи све