PROIZVODE SVEŽ VAZDUH U VAŠEM DOMU

SUPER BILJKE

Proizvode svež vazduh u vašem domu!

U današnjem prezagađenom svetu, čist vazduh predstavlja pravu dragocenost. Izduvni gasovi, fabrička isparenja ili, prosto, duvanski dim jesu velika pretnja ljudskom zdravlju i životu.

Priroda je oduvek bila veran i pouzdan saradnik čoveku u njegovom postojanju na zemlji. Sve dok se čovek nije odlučio da se, zahvaljujući industrijalizaciji i načinu života koji je ona donela, zatvori u visoke zgrade, kancelarije, poslovne prostore. Pa čak i da u njima živi!

Nismo ni svesni koliko je naše neposredno okruženje, poznatije kao „stan”, prepuno hemikalija koje su loše po naše zdravlje! Radi se o takozvanom „unutrašnjem zagađenju“. Svakoga dana, kroz najobičnije kućne aktivnosti dolazimo u dodir sa nezdravim, potencijalno i kancerogenim materijama.

Takav je, na primer, benzen – koji se nalazi u deterdžentima, bojama, mastilima, gumi, duvanskom dimu. Zatim, tu je formaldehid, prisutan u gotovo svakoj kući: u papirnoj galanteriji, sredstvima za čišćenje, duvanskom dimu… A onda i trihloretilen, koji se nalazi u mastilu za štampače, bojama, lakovima, lepkovima itd.

Da li je potrebno da nastavimo sa nabrajanjem?! Ne?! Tako smo i mislili…

Ali, ovaj problem nije nerešiv. Da bi čovek u zatvorenom prostoru obezbedio normalne, prirodne uslove za život, potrebno je da sa sobom u zatvoren prostor ponese deo prirode.

Istraživanje američke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA) pokazalo je da saksijsko cveće omogućava uklanjanje toksičnih materija iz vazduha na potpuno prirodan način.

Istraživanja su otkrila je da neke vrste cveća, pored toga što apsorbuju ugljen-dioksid a oslobađaju kiseonik, što čine sve biljke, imaju i sposobnost da eliminišu značajne količine benzena, formaldehida i trihloretilena. Da bi se ovaj efekat postigao, potrebno je imati barem jednu biljku na svakih 9 kvadratnih metara zatvorenog prostora.

Kao dobri prečistači vazduha pokazale su se različite vrste palmi, dracene, filadendroni, fikusi, spatifilum, gerber, hrizantema, difenbahija, aloe vera, sanseverija.

Dakle, da krenemo.

Spatifilum

Kao odličan prečistač vazduha pokazao se spatifilum. Ova biljka potiče iz tropskog pojasa južnoameričkog i azijskog kontinenta. Što se njenog gajenja tiče, nije mnogo zahtevna. Dovoljno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila.

Pošto voli senovita mesta, saksije sa ovom biljkom najbolje je postaviti na oko 2 metra od prozora na zapadnoj ili južnoj strani. Izlaganje prejakoj svetlosti može oštetiti spatifilum. Idealna temperatura za ovu biljku je 20–25°C.

Spatifilum dobro podnosi suv vazduh u kući, ali ne i promaju. Prilikom zalivanja treba ga dobro natopiti vodom, a zatim ostaviti da se zemlja dobro osuši. Spatifilum treba i orošavati, ali pri tome treba voditi računa da voda ne dospe na cvetove. Kada se pravilno neguje, može da cveta tokom celog leta.

Sanseverija

Druga po redu je sanseverija, poznatija kao „svekrvin jezik“ ili „indijansko pero“. Pored toga što je „šampion“ u otklanjanju štetnih materija iz vazduha, sanseverija je i vrlo otporna, skoro neuništiva biljka.

Raste u polusenci i senci, a može da raste čak i u mračnim prostorijama, ali tada gubi svoje karakteristične šare. Ne smeta joj toplota, pa se može držati i pored grejnih tela. Istovremeno, ne podnosi niske temperature (ispod 10°C).

Iako toleriše i neredovno zalivanje, leti je treba zalivati jednom u 7 do 10 dana, a zimi tek jednom mesečno. Nikako je ne treba zalivati između listova, pošto to dovodi do truljenja i propadanja biljke. Za zalivanje treba koristiti mlaku, odstajalu vodu.

Pošto ima plitak koren, treba je držati u plitkim a širim saksijama.

 Hrizantema

Hrizanteme potiču sa Dalekog istoka. U poslednje vreme su izuzetno popularne saksijske hrizanteme, koje i jesu bile predmet ove studije.

Karakteriše ih nizak rast – dostižu svega oko 30 cm visine. Omiljene su zbog svojih prelepih cvetova različitih boja i oblika. Cvetaju tokom kasnog leta i jeseni.

Idealno mesto za držanje saksija sa hrizantemama jesu severna i istočna strana. Potrebno ih je zalivati dva do tri puta nedeljno. Zimi im odgovara hladno mesto sa temperaturom od 6 do 8°C (na primer, podrum).

Palme

Istraživanje, koje je sprovela NASA, pokazalo je da određene vrste palmi veoma efikasno uklanjaju formaldehid, ksilen i toluen iz vazduha. Kao odlični prečistači vazduha pokazale su se sledeće vrste.

Ova palma smatra se najlepšom vrstom sobnih palmi. Ne podnosi niske temperature, pa je zimi treba čuvati u dobro osvetljenoj prosotriji u kojoj temperatura nije ispod 15°C. Da bi lepo uspevala, potrebna joj je velika vlažnost, pa je treba stalno orošavati.
Areca palma

I ova vrsta palme je osetljiva na hladnoću, pa je zimi treba držati na toplom mestu. Voli vlažno tlo i dobru drenažu. Pošto potiče iz tropskih krajeva, smeta joj suv vazduh, pa se preporučuje redovno orošavanje, kao i brisanje listova od prašine.
Bambus palma (Chamaedorea seifrizii)
Bambus ili trska palma nije zahtevna za gajenje. Dobro uspeva na mestima sa malo svetla. Voli vlagu, pa se preporučuje svakodnevno prskanje. Lišće palme treba redovno brisati vlažnom, mekom krpom.
Rhapis excelsa

Ova vrsta palme voli polusenovita i senovita mesta. Laka je za održavanje i ne zahteva bogato zemljište. Dobro podnosi suv vazduh, ali je treba štititi od promaje.

Filadendroni

Različite vrste filadendrona pokazale su se u ovom istraživanju kao odlični eliminatori štetnog formaldehida iz vazduha u zatvorenim prostorijama.
Ove biljke mogu odlično uspevati uz samo malo truda. Treba ih redovno i obilno zalivati za vreme rasta. Odgovara im stalno vlažna zemlja. Tokom zime zalivanje treba prorediti i prilagoditi temperaturi prostorije u kojoj je filadendron smešten. Da bi biljke dobro napredovale, treba ih često orošavati odstojalom vodom i redovno im brisati listove od prašine.
Filadendronima je potrebna velika saksija i zemljište koje je mešavina komposta, treseta i peska. Pošto pripadaju biljkama penjačicama, zahtevaju potporu u vidu štapa. I vazdušno korenje im služi kao potpora, pa ga ne treba odstranjivati.

Fikusi

Neki fikusi, koji su korišćeni u istraživanju, kao što su svima poznati fikus bendžamin i fikus elastika, pokazali su se kao odlični prečistači vazduha.
Fikusi vole puno svetla, ali ne i direktnu sunčevu svetlost. Najbolje napreduju kada su smešteni na mesta na kojima svetlo pada odgore. Zato nije dobro držati ih na   ormaru ili visokom stalku, već treba izabrati nizak stočić ili mesto na podu uz prozor.
   Vrlo su osetljivi na preteranu vlagu, pa ih treba samo umereno zalivati. Ne vole promaju i na nju reaguju opadanjem listova. Lišće treba, i leti i zimi, jednom nedeljno      brisati vlažnom krpom.

Nalazi do kojih se došlo u ovom istraživanju dobili su i svoju praktičnu primenu. U jednoj zgradi, u vrlo zagađenom Delhiju, postavljeno je ukupno 1200 saksijskih    biljka, po četiri biljke na svakog od 300 stanara zgrade. Vlada Indije je upravo ovu zgradu proglasila najzdravijom zgradom u Nju Delhiju! Studija je pokazala da je u  ovoj zgradi, kod njenih stanara, smanjena iritacija očiju za 52%, infekcije disajnih organa za 34%, učestalost glavobolja za 24%, a astme za 9%.
U isto vreme konstatovan je i zadivljujući porast produktivnosti kod ljudi za čak 20%!
Dakle, sve ovo moguće je postići uz pomoć samo nekoliko saksijskih biljaka u kući. Sad je na vama da se odlučite: boljka ili biljka!

                                                                                                                    Eco Gavra