Svako ima pravo na izbor

Svako ima pravo na izbor

Sedim tako preznojen kraj prozora, ispijam kaficu sa komšinicom, pas zavija napolju, grizu ga valjda muve, komšije stižu sa posla, treskaju vratima starog auta, čujem i svrake, i onda tražeći nešto na fejsbuku vidim fotku jedne preplanule prelepe devojke. Znam je od ranije iz komšiluka. Ona je otišla iz sela, a druga je ostala u selu. Pozira u bazenu nekog luksuznog odmarališta u fenomenalnom kupaćem sa trakama, preplanula, zgodna, plave ofarbane i sređene kose, na stolu kraj bazena modni časopis i šampanjac. Napućila je crne usne. Napravila je odličan selfi. Vična je tome, često naletim na njene fotke. Na nekoj drugoj fotografiji gluvari ulicama tog odmarališta sa drugaricama, u rukama su joj papiranete markirane kese. Onda opet fotka iz hotelske sobe u nekom skupocenom belom vešu, silueta muškarca vidi se u ogledalu. Stavila je srca i napisala love.

___________________________________________________________________

EKOLOŠKI KAMP GW KAMOVI ZA DECU; OMLADINU; TREĆE DOBA; RODITELJI SA DECOM Informacije na telefon +381 11 4200750

__________________________________________________________________

Pogledam njene fotke, pa pogledam komšinicu. Pa opet nju, pa komšinicu. Pa njene zategnute grudi, pa komšiničine prirodne, ovu napumpanu i ovu prirodnu. Pa njen svileni veš, pa komšiničin beli otkuvanu izmučenu majicu. Pa njene preplanule noge, pa blede butane komšinice. Njen šampanjac i kaficu i rakijicu koju ispijamo. Pogledam ponovo taj fenomenalan kupaći i setim se rasparenog ispranog što trenutno visi preko žice komšinice. Pa osmotrim tu hotelsku sobu sa svim tim ogledalima po zidovima i setim se komšiničine sa išaranom stolarijom i medvedima od kojih proći ne možeš. Kosa im je obema bila natapirana, s tim što je moje komšinice bila čupava, a njena namerno tako oblikovana.

Onda sam počeo da zamišljam sebe u toj njenoj preplanuloj koži, kao kako bih se komšinica ponašala i šta bih radila da je sada u toj luksuznoj prostranoj sobi, u tom skupom klizavom vešu, sa tim šampanjcem, u tom kristalnom bazenu, u tom trakastom kupaćem, našminkana, oblikovana, nauljena, sa štapom za selfi u rukama. Da li bi ona plivala i koliko bi bila dobra u svemu tome?

Vrteći scenario u kom je sređena tip top i kilometrima udaljena od svoje sobe, svoje varošice, svojih poslova, deteta, medveda, muva koje napadaju psa, njenog muža što od virusa ko ranjenik hoda, i njenog rasparenog kupaćeg, shvatim: da je trebalo da bude u njenoj koži, bila bih. I pila bih taj olađeni šampanjac, i listala taj modni magazin, i kvasila bi telo u plavoj vodi, i nosila bi taj trendi kupaći, i grudi bi joj bile savršeno,  imala bi dugu sređenu kosu, i radila bi profi selfije i ležala bih u tom niskom ogromnom krevetu.

Ali, nije trebalo. Jer jer je ona tako odlučila, osluškujući i prateći neke svoje unutarnje želje i porive. Nije vezana lancima, nikada je niko niko nije sputavao.

Mogla je imati savršene grudi, ali li je odlučila da doji svoje dete koliko god ono bude htelo. Nije odustala čak i kada je videla da će njeno sisanje samo leve dojke dovesti do ogromnih disproporcija. Sve se to sredi. Ulagala je u zdravlje svoje curice. Pa i da se ne sredi, nisu samo sise, što ima. Nešto drugo gura u prvi plan.

Mogla je imati savršeno isfeniranu kosu svaki dan, bar to danas nije problem, ali ona ne volim savršeno isfeniranu kosu, već vetar da je mrsi. Uz njen karakter više ide divlja izmrsena od vetra, neočešljana kosa.

Mogla bi imati preplanulo telo, ali njoj se njena bleda put više dopada.

Mogla je na svom telu nositi neki savršeni trakasti kupaći, ali je znala da će se osećati prilično dobro i u onom starom. Uz to, znala je da zbog deteta neću mnogo posećivati plažu, pa je odlučila da novac potrošim na jedan dobar Kuvar za bebu, pamučnu haljinu i par majica na sniženju.

Mogla je sebi kupiti flašu šampanjca i pijuckati ga na terasi, ali ona ne voli ukus šampanjca, niti voli modne magazine. Ne voli takvu vrstu luksuza.

Da je imala dovoljno novca, znam  sigurno da ne bi otišla na to mondensko mesto, već u neku vukojebinu u Srbiji, gde bi se fotografisala kraj prirodnih lepota i manastira, u svojoj ispranoj odeći u kojoj se ugodno oseća, a ne u svilenom vešu.

Mogla je imati sobu sa ogledalima, ili skupocenom posteljinom, mogla bi leći na nju i slikati se, ali je odlučila da imam dete i da dete ima svoje medvede i bojice, koliko god ih hoće i gde god ih hoće. Digla je trenutno ruke od prekrečenih zidova i ogromnih ogledala, od skupe posteljine, jer tako brzo se zafleka kakom ili bojicom. Biće vremena. A kad dođe to vreme, ipak će sobu urediti drugačije, toplije.

Mogla je umesto patki, kokošaka i kera slušati zvuk metropole, ali je odlučila da je najbolje da dete podiže u maloj mirnoj sredini, koliko god ona ponekad frustrira.

I mogla je, sigurno je mogla, imati više novca da je prihvatila raznorazne ponude, sumljeve i nesigurne, ali je odlučila da ide sporijim, sigurnijim, možda težim, ali njoj prihvatljivijim putem.

Šta sam hteo da poručim?

Svako ima pravo na izbor. U ovom slučaju svako živi svoj. I trebalo bi da su obe zadovoljne zbog toga. Ako neka nije, to znači da su pogrešile u proceni. Ništa strašno. Sve se to da popraviti.

Važno je samo da zbog svega navedenog nikada ne kažeš za neku tamo preplanulu zgodnu curu „ala se uvalila“ jer živi skupoceno, jer dobija skupoceno, jer nosi skupoceno, jer se valja u skupocenom i da još dodaš „sve joj pada sa neba, a dupetom ne mrda“, jer da ste tako hteli, verujem  našli bi način da tako i živite.

Uostalom, ona svojim izborom, koliko god nama neshvatljiv ili neprihvatljiv bio, ni na koji način ne ugrožava bilo koga. Baš kao što ni komšinica svojim rasparenim kupaćim, nesavršenim grudima, ili ispijanjem domaće rakije ne remeti bilo koga.

Sve je tako kristalno jasno, ali ljudi i dalje neprestano zavide jedni drugima, ne želeći da shvate da svako od nas živi svoje izbore, pri čemu se često neko uvali drugom, a neko se uvali sebi!

Nijedan čovek nije ostrvo

Prestani da danas živiš nešto što bi moglo da se desi sutra.
Možda se desi sutra.

Eco Gavra