AKTIVAN ODMOR U PRIRODI

Stresan način života i predugi boravak u zatvorenom prostoru pokrenuli su

koncept za povratak prirodi GAZO WATER, GW MOĆ PRIRODE

                           https://www.academia.edu/35618125/EG_MAJKA_PRIRODA.docx

Kada je reč o povratku prirodi, danas postoje razni koncepti i dobro je što je tako. Jednoumlje je uvek porazno po čoveka. Vraćanje prirodi je i proces vraćanja sebi. Svojoj duši, svojoj izvornoj snazi od koje u gradovima olako odustajemo. 

Proces odmora i oporavka u ovom novom konceptu odvija se u najzdravijoj mogućoj sredini - prirodi - i koristi terapeutska svojstva njenih umirujućih boja, zvukova I svežeg vazduha

GAZO WATER je novi trend EKOLOŠKOG turizma koji se obraća umu kao najvažnijem delu našeg bića. On podrazumeva fizičku aktivnost, opuštanje, detoks, brojne metode samoizlečenja i unapređenja sopstvenih predstava o sebi. Nasuprot trenutnim zadovoljstvima, ovaj metod nam nudi dugotrajne efekte odmora i zadovoljenje najdubljih potreba našeg bića.

Proces odmora i oporavka u ovom konceptu odvija se u najzdravijoj mogućoj sredini  prirodi  i koristi terapeutska svojstva njenih umirujućih boja, zvukova i svežeg vazduha. GAZO WATER je program ECOCENTRA Prilički kiseljak. Ovaj inovativni program nastao u šumama Mučnja nastao s ciljem da nas upozna i uputi na prirodne lepote i lokalne proizvode, predstavlja novi ekološki talas turizma Srbije. Drveće leči i daje pozitivnu energiju: pronađite svoje po horoskopskom znaku i saznajte zašto treba da ih grlimo

Da li ste ikada posetili zelene doline, beskrajne šumske prostore, sunčane planinske platoe i njihove vidike od kojih zastaje dah?

U Srbiji,  okruženje je puno prirodnih lepota, magičnih vodopada i potočića koji oslikavaju smaragdnu boju šuma koje ih okružuju. Biseri prirode, raznolikost pejzaža i oblast šuma otvaraju put kojim  ekološki turizam treba da se razvija. Raznolikost pejzaža uočljiva je i u Moravčkom Starom vlahu, najvišem vrhu  Jerinin grad ( Mučanj), ali se tu mogu naći i mnoge druge prirodne atrakcije.

Osetite zagrljaj šume

Zamislite zujanje vetra u vrhovima drveća, radosno žuborenje potočića i umirujući poj ptica. Ta simfonija prirode uvešće vas u svet mira i opuštenosti. Beskrajna paleta zelenih nijansi raštrkanih po krajoliku umiriće um I čula. Okrepljujući šumski vazduh napuniće vam telo i pluća čistom energijom. Priroda vam nesebično nudi ove i mnoge druge darove. Vreme je da ih upotrebimo tokom nezaboravnog iskustva u srcu šume.

Ko prošeta šumom i potraži njene isceljujuće moći, naići će na različite vrste drveća koje će nesebično ponuditi svoju energiju. Slušaće umirujuće zvuke prirode dok odmara u ležaljkama između drveća. Sa ovog neobičnog šumskog putovanja ponesite meditativne vežbe i efektne tehnike za suočavanje sa svakodnevnim stresom i obavezama.  Šetajte stazama pošumljenim smrekom i pritiskati akupresurne tačke koje će razbuditi usporene energetske centre organizma.

Hrast, obožavano i voljeno drvo Starih Slovena širom evropskih prostora vekovima simbolizuje otpornost, čvrstinu, mušku, zaštitničku energiju i nesalomivost. Zbog visokog sadržaja tanina u njemu, hrastovina je gotovo večan materijal, na nju ništa ne utiče, trulež je ne osvaja.                                                     

Na Badnje veče unosi se u domove kao simbol mladoga, novorođenog boga koji stupa u naš dom i donosi mir, ljubav i blagostanje u naše porodice. Žir hrasta se nosi kao amajlija za uspeh u poslu i kao zaštita".

Oseti moć samoniklog bilja

Biljna oaza u prirodi nudi odgovore za prevenciju brojnih bolesti povezanih s načinom života. Priroda zna odgovore na brojna pitanja, dobro su to znali i naši stari. Samoniklo bilje bogato je vitaminima i mineralima, a djeca uče i o njegovu antibakterijskom i antistresnom djelovanju te snažnom utjecaju na jačanje imuniteta, za razliku od lijekova koji izazivaju i nuspojave. Biljke, baš kao i pčele, stvaraju prirodan antibiotik koji iz organizma uklanja bakterije, za razliku od sintetičkih antibiotika koji ubijaju i dobre bakterije.

Za sigurnost u prepoznavanju i branju biljaka u prirodi valja se držati isključivo latinskog naziva, jedinog pravog biljnog imena i prezimena – kaže Komić jer ima i onih koje za čovjeka mogu biti kobne. – Izbjegavajte sve što sliči peršinu, među tim biljkama ima smrtno opasnih – upozorava. Kobna zamena dveju izgledom vrlo sličnih biljki, medvjeđeg luka ili spremuša i mrazovca, odnela je i dva života. Valja zapamtiti, medvjeđi luk, za razliku od mrazovca, nikada ne raste na otvorenom polju, čistini, već isključivo uz rub šume.

Ecocentar Prilički kiseljak                                                      Eco Gavra